Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

506

доптера за време кратког северног дета. Неки ириродњаци иду даље и мисле, да је чак и за време леденога доба било извесних места, где су се могде одржати неке врсте. Фрај наводи 44 врсте на швајцарским Адпима, које сматра за. остатке деденога доба. Чудновато је да су неке од ових допрде чак и до нас, као: 2у§. ГПореп(1и1ае, 2. Гошсегае, Бе1Јпа Јгго(1е1а, АгсИа Саја и још неке. Могуће је, да ово не иде у придог Фрајеву мишљењу, а могуће је, да су се ове врсте шириде планинама и спуштале се у низије. На северу је досад забележено 402 врсте, од којих је 80 врсга Ропадоцера, 116 вр. Ноктуа, 131 вр. Геометра, ана самом арктичком појасу нема ни једне Ропалоцере него само по 2 Сфипгиде и Бомбицпде, 7 Ноктуа и 6 Геометара. И горњи бројеви у некодико утврђују мнење. да је наша ленидоптерска Фауна порекдом са севера. Имајући све ово на уму, ми ћемо са те иодазпе тачке иосматрати мицање деппдоптера са севера према нама и са других крајева палеарктичког региона у наше пределе. Кад је дедено доба почело попуштати и лед се поступно повлачио северу, тад су услед блаже климе, ишле узастопце за ледом Фауна и Флора и опет насељавале своје некадање земљиште. Најпре су ишле врсте које су подносиде хладнију климу, па оида друге. Ово је иасељавање сигурно ишло тако исто поступно и споро као што је ппјло леђење. Идући северу расипаде су се ове некадање северне (сибирске) врсте иа све стране где су налазиде погодности за овај опстанак. Таквимјеначином насељавана Европа северним врстама. Алп сем ових северних врста, добивала је Европа и азиске и аФриканске врсте, које су укупно сачињавале лепидоптерску Фауну Европе, а даљим унакрсним насељавањем и целокупну депидоптерску Фауну падеарктика. 0 узроцима сељења и насељавања говорићемо мало ииже. 11о садањим врстама денидоитера, које су населиле палеарктички регнон, односно Еврону, виднмо, да има највише северних пли сибирских врста, па онда додазе насељеници из остадих обдасти. Ово нам најјасније показује то, што од 281 врсте, у ужем смислу евроискнм Ропалоцера, има само 21 врста такозванпх чисто европских, а 173 сибирско-европских; остатак је из других крајева. Нрема овом досадањем ми ћемо носматратп депидоптере у данашњој Србији и коднко је могуће да изнесемо њихово порекдо. За ово ће нам најбоље послужити број наших врста, по којима ће се видети, колико их је из кога краја н сравњивање са суседннм лепидоптерима.

У Србији нма до данас констатованих око 120 врста Роаалоцера , од којих има 90 врста сибирскоевроаских, 13 врста евроаско-азиских, 5 врста евроаско-азиско-афричких н само једна врста афричка. Тодико је досад констатовано. Од првих навешћемо од свакога рода по једнога представнпка. (Јибирско-европске врсте: Рарто РосШггшз, /_,. РагпазвГиз Мпегповут, />. Аропа СгаГаедг, В. РгегГ8 Вгаззгсае, Т. Ап1осћагГ8 Сагс1атте8, Т. Веисорћазга Вгпаргв, В. СоИаз СТггузоОчете Езр. ВЈгоМосега ВЈштт, I,. ТЈгес/а ВеМае, В. Ро1уотта1и8 Уггдаиггае В. Вусаепа Аггоп, X. АраШга ЈИа, ВсШЦ'. ВГтепШз 8гШ1а, В. ЋерИз Асеггз, ВересЈг. Уапезза Верапес, Т. МеШаеа Р1гое1>е, КпосЈг. Агдџппгз 8е1епе, 8сМ/ј. ЕгеМа Вгдеа, В. 8а1угиз Вггзегз, В. Рагагде Медега, I,. Ергпер1ге1е ВусаОп. ВоИ. СоепопутрЈга Веапс1ег, Езр. ВргШТгугиз А1сеае, Е$р. 8уггеМ1гиз 8гс1ае, Езр. Шзопга&ез Тадез, В. Незрегга Сотта, В. СагЈегосерШиз РаЈаетоп, РаП. Европско-азиске врсте: Тћагз Ро1ухепа, 8сШ(ј : . Тусаепа СоггЛоп, Рос1. „ МеЈеадег Езр. „ 8еЂгиз, В. ЋетеоЂгиз Вита, 1 ) Т. ВГтепШз СатШа, 8с1ггјј'. Ме1апагдга (хакгИгеа, /.. 8а1угиз Негтгопе, В. „ Сггсе, Е, „ ВШИтиз, Ниј'п. Рагагде Вохе1апа, Сг. ЕртерћеГе ТгТопиз, В. ВрИоТугиз АШгеае, Нб. ') Оиу врсту (^етеоћ. 1д1СЈ.уа) сматра Вг. Прен за чисто афричку врсту.