Просветни гласник

НАУКА И

НАСТАВА

509

„вија, изображава и снажи. И за то у свему, што „у том призрепију предузимао буде стапит'ће се „предворитељно у сиоразумеиије с верховном духо„вном Властију, које ће дужност бити, старати се ,и примјеченија и објасненија своја чинити у при„зренију овог основног и помагатедног средства, „којим се нравстпеиост развија и којега се придр„жакати ваља". 4.1. 7. „Он ће се старати да се у земљи и „народу заведу и устроје добро уређене више и „ииже школе радн обучавања младежп Србске обо„јега иода. И за то: „8. Он ће се потрудити, да изради и пред„дожи Књазу и Совету један пројекат норади за„ведеиија и устројенија једнога гдавпога шкодскога „надзиратељства, које ће управљати свима шкодама „васпитатеднима заведенијама земаљским, тако, да „оно дужно буде не само суштаствујуће у добром „поретку садржавати, потребне добре управитеље „и наставнике набављати надзиранијем својим над „тачним извршивањем дужности њини бдити, о у„спеху младежи, о способности, тачности, и при„љежању наставника извештавати се, но и своја „повремена у том смисду известија и нредложенија „нуждна поради усовершенствовања суштествујући, „и подизања нови заведенија поиечитељству про„свештенија, под којега надзиранијем и управље„нијем неносредствено стоји, чинпти". Од свију тачака најзнатнија је прва адинеја чдана 9. која гдаси: „При устројавању васиитатељни заведенија да „се иридржава ираве човечности, тежеЛи да све „силе човеческе относеЛе се на душу, тако и тело „соразмерно се развијају и креие имајуЛи иред „очима Народност Србску и иотребе народне" 1 ) Министар иросвете и даље је остао Стеван Стевановић. И на основу овога он се постарао да још више нокрене напредак основних школа. Одмах по обнародовању „Турског" Устава, он је 15. априла 1839. године под П№ 366 издао заиовест да престане предавање из „старог, из Немачке доношиваног буквара, него да се нредаје нов у Србији печатан и нека мања читаоница". 2 ) Ова наредба, мисдим да се тицала новоштампаног буквара 1839. год. који носи насдов: „ Србскгп букварг, или Иово Азбучна Кмижница за ирво наставленге младежи у народнимЂ нормалнимг школама Кнлжества Сербге. У Београду ири тииографији кнлжества србскогг 1839." (формат 8 стр. 62). Исте године изашла је и нека врста читанке с насдовом : „ Манл Читаоница за начално уираж') Зборник закона и уредаоа I. стр. 52, 53 и 54. 2 ) Гласник XXIV. стр. 11.

„ненге младежи у нижим нормалнимг школама „Кннжества Сербге. У БЂограду, ири Кнлжеско „Србскоп Кнгигоиечатнш 1839. (формат 8 стр. 55). У нсто време изашла су п „Школска иравила *, али која ја нисам имо при руци те овде ништа не могу о њима рећи. Довољно је то, да су се ова правила јавила штампана, и, мисдим, да су као посдедпца онога упуства, које је прошле годипе издао „Тенка". Одмах за овим требало је према тачци 8. о дужностима мннистарства просвете уредити надзор над школама. С тога је сходно поменутој тачци, 18. јула 1839. год. попечитељство посдало иод Б№. 924. Савету предлог у коме је тражило да се уреди школскн надзор, и то да се одреде два директора за целу Србију, и над њама један врховни надзиратељ. Она двојица да иду по Србији и да походе шкоде и да извештавају о стању, а онај врховни да пише уџбенике. Ј ) Како се знадо да спрема ондашњих учитеља пије Вог зна колика, то је овим истим актом било наређено: да се сви учитељи са слабијом спремом сазивају сваке године од половине августа до краја септембра на једно место, те да их ту директори, коликоје могуће, обавесте о бољем вршењу „тешког и важног званија учитељског „док, се по времену, и педагогичке и нредугото„вителне шкоде за изображеније будућих учитеља „у Србији не заведу." 2 ) Међу тим у Србији се деспше преврати. Књаз Мидош даде оставку у корист старијег сина Милана. Али како Милан лежаше на самртничкој постељи, те не могаше иримити владу у своје руке, 2. јуна одређена су три највиша чиновннка за намеснике књажевскога достојанства и то Аврам Петронијевић, Јеврем Обреновић и Тома ВучићПеришић. Мидан умре 26. јуна 1839. године и у Србији остаде намесништво, које је управљало земљом до 5. марта 1840. године, када је примио кнежевску владу у своје руке кнез Михаило, млађи син Мидошев. Иобуна, која је потресла Србију 1839. године. која је кнеза Милоша стала престола, коштада је државну касу на 249.521 гроша. Осим тога бидо је и других незгода, те многе јавне установе у Србији почеше да рамљу. И.змеђу осталих установа прво је ногођена основна школа. Она је, и онако још несређена, још на сдабим ногама, тако рећн у самом зачетку морада најјаче осетити ове промене. Државне основне шкоде или онда зване „правитељствене", њих 26 на броју у целој ондашњој Србији, сматране су као терет дрзкавној благајници. Осим тога ондашњи вдадајући кругови ннсу биди задовољни ни са оннм успесима, а жеМ Ш. 2 ) Ш стр. 11. и 12.