Просветни гласник

510

НАУКА

И НАСТАВА

љаше се да се школе боље уреде. Тога ради још је за време намеснпштва у Фебруару месецу 1840. године била састављена школска комисија, којој беше стављено у задатак да добро проучи иитање о школама па и основним, и да на основу тога напише иројект закоиа за све јавне школе. 1 ) У ову комисију уђоше ова дпца: митрополит Петар као председник ; Стеван СтевановиИ, попечитељ; Лазар ТодоровиА, саветник; Јован КаџиИ (Милош Светић); Стеван ШарковиК; Димитрије ИсаиловиК и Ђорђе ЗориК, директор, као чланови, а за деловођу ове комвсије био је узет Василије ЛазиК.' 1 ) Радећи на реФорми школској почела је радити да олакша деци учење азбуке. Желела је да се нађе начин да деца уче гласове а не имена слова. У томе иошла је путем онога предлога, кога је још 1827. годнне изаео Вук Караџић у својој „Даници" под пменом: „ Огледи сриекога буквара ". За тај рад нападне комисију иеко у „Српским Народним Новинама", које излажаху у Пешти, у 20. броју 1840. год. Допис је писан из Србије или са срп. границе 7. марта. Од ових иапада неко је у „Српским Новинама" бр. 12. од 23. марта бранио комисијски рад. У одбрани има ово занимљиао место, које се тиче правописа и изговора слова: „Између доста „неоснованих вести још јавља и то да је комисија „школска у Београду закључила да се по школама „писмена деци не именују вигае аз, буки, веди итд. ,но а, бе, ге, ве, де и пр. У самом рукопису вели „да употребљавају у Србији више писмена латин„ски. Овде се кореспондент јако преварио при„мивши измишљања нека за готов новац. Комисија „је школска у Београду савршено тог мненија да „азбука наша у њему задржи дојакошња наимено„вања своја као што су доиста и у новом српском „буквару, који по свој прилици није коресподенту „до руке дошао, сва писмена, како црквена, тако „и грађанска паше азбуке онака иста наименовања „имају, као што су до сада била, сирјеч: аз, буки, „вЂди итд., с том само разликом, што су одозго у „трећој врсти и изреченија а, бе, ве, ге, де итд. „употребљена за то, да дете простије и звук и гла„сић сваког писмена понаособ увиди и навикне. „Што се пак тиче рукописа неки овде у Србији „употребљавају истина у писању с1 и { место д и т, „ал' то чине само поједина лица по својој вољи, V Ш 13. 2 ) Чему оу се надади од ове комисије, леко се види из »Сри. Новина* које су саошитиде њен састав. Тамо се вели: »Основана је нада да ће дело школско иод удравом »ове комисије скорим нолученијем новога, бољега вида жељи *и намери Високота Иравитељства земаљскот у иуној мери »соствјествовати и удовљетворити«. (Бр. 6. од суботе 10. Фебруара 1840. год.).

„како им се лакше види а не по каком општем „правилу или иравопису". Као што се види комисија је желела да олакша деци изговор писмена, али она борба, која је била подигнута против Вука и његовог правописа, није оставнла на миру ни осаовну школу. Како је завршен рад ове школске комисије не знам, јер о томе нисам нашао података до краја 1840. год. Али како је јануара месеца 1841. год. изашла „уредба о прибиру главног Фонда школског" то мислим да је то најглавнији посао ове комисије. Овде ћу навести само 1. и 2. члан ове уредбе, који казују у којој је намерн заснован овај фонд , и каква му је сталност предвиђена. Тако: 1. „Да се одма с почетком идуће 1841. године „нриступи к прибиру народног фонда школеког, „ког ће опредељеније бити то, да се из годишњи „интереса и прихода њихови понуњавају све по„требе, тицајуће се дела школског и обшчега на„родног просвешченија. 2. „Фонд овај бит'ће неприкосновен, тј. он се „нигда ни у каквом случају и никаквим полити„ческим ироменама отечества нашег неће обратити „или употребити моћи на други какови конац, разве „на речени конац изображенија и иросвећенија народног' - '. 1 ) Преврати од 1889. год. и нередовно стање у Србији оставило је дубоког трага на развитку основних школа. Материјално стање сваке државе највише осети при унутрашњим потресима. Сама државна каса, као што поменух горе, претрпела је штету од 249.521 грош. Осим тога велику је штету претрпео и сам народ у оним трзавицама и нередовном стању — све док није дошао кнез Михаило. За све то време основне школе трпеле су све већу и већу оскудицу, и од стране „правителства" сматране су као јтерет државној каси, те су издаци на основне школе скинуте са терета државне касе. 0 томе је изашао и акт под В№ 1576. од 14. септембра 1840. год. који гласи: „Поиечистељетвима финансије и иросвешченија „БудЈћи се Правитељственн трошкови све више „и више от дана на дан умножавају, и сумннтел„ноје, да ће се с приходима моћи расходи подмн„рити, то сам са согласијем Совета решио да се „ни једна обтптинска школа не издржава Прави„тељственим трошком от идућег Ђурђева дана, него „да се Обштине саме постарају из прихода њима ') Види »Зборник закона и уредаба« II. стр. 17.