Просветни гласник

НАУКА Н

НАСТАВА

511

„принадлежећи школе своје издрлсавати, 0 чему „ие проиуштам. ради нужног званичног стања из„вестити Поиечитељство с том препоруком да оно „решеније ово обнародује", како би Обштине могле „благовремеио приуготовити с.е за обдржање своји „школа". У Крагујевцу. Михаил Обреновик с. р. Књаз Србски. Према овоме школе општинске, које су биле на терету државне благајнице, могле су се издржавати о државном трошку још до 'Бурђева дана 1841. год. Али министарство просвете за то време није стајало скрштених руку. Оио се старало да нађе начина и срестава, како би се могле одржати основие школе. Ту своју бригу оно је објавило и преко ондашњих „Српских Новина" у броју 11. од 15. марта 1841. год. стр. 86—90. Ово је поклич народу српском да приђе у помоћ, те се оснује поменути школски фонд . Каквим се мислима носило министарство онда у погледу подизањаи одрЈкавања школа, види се најбоље на страни 88. и 89. „Срп. Новина" од 1841. год. где се у поменутом покличу, набрајајући шта је дотле за школу учињено, вели: „Ево браћо љубезна, ово је за кратко време „владенија садашњега светлога Књаза нашег к „расирострањенију наука у отечеству нашем при„нешено. Но све оно још није довољно. Високо „Правитељство наше жели да се ио свима стра„нама и крајевима Србије луче нросвешчеиија, ко„лико је могуће, распростру, да се у сваком мало „повећем селу и обшчеству народна школа заведе „па да тако цела отечествена јуност у изучењу об„шчеполезни знанија учествује, и да се тим, као „штомалопре рекосмо, постојаној срећи и благосо„стојанију народном темељ ноложи. „0 да красне жеље! о изрјаднеи превисоке цељи, „о похвале достојне тежње премилостивог Књаза „и високог Правитељства нашег! Но како ће се „жеље и намере ове докучити и у дејство приве„стиРкако ће се толике школе обдржавати, одкуд „ће се толики Учитељи и ПроФесори плаћати, од„куд помоћ сиромашним ученицима давати, који „по гомилама у школска ова заведенија теже да „по времену науком својом роду и отачеству по„лезви буду? — Каса народна, браћо, која је до „сад највећу част ови терета сама теглити морала, „на толико се страна раздире и потрза, на толике „се потребе народне обраћа и употребљује да се „никојим пачином у напредак трошкови пз ње на „издржавање свију заведенија школски застиратн „п надокнађавати не могу. Шта нам дакле у овом „случају чинити надлежи? гдн ћемо великој и ва-

„жној овој нотребп помоћи да тражимо? к чему „нам прлбећи, каква ли средства уиотребити ваља „да и ово најважније дело, просвешченија н изо„браженија народњег известан а постојан извор „свој добије, из ког ће се потребе исто у свако „доба застирати и потпуњаватн моћи? Једно је„дпно средство и један Једнни пут к тому, браћо „љубезна, јесте тај, да се свн заједничким силама „сложимо па да један фонд или капитал сакупимо „н саставимб, који ће се школски фонд називати, „и који ће се сматрати као нека светиња, која се „нигда док је год народа Србског никаквом иромје„ном неће ноколебати или упропастити моћи, нити „пак на друго што употребити, разве на школе и „проистичуће отуда иародно изображеиије". „Фонд овај, као вечито и неприкосиовено со„кровишче народно, дават ће се на сигурна и по„уздана места под пнтерес, па да се из годишњи „интереса или прихода ових сви Учитељп и Про„Фесори народни школа наши плаћају, потребе „школске, особито при Гимназијама и .1ицеуму, „као Виблиотека, математическа и Физикална оруђа „и т. д. набављају, нуждна зданија школска по„дижу, сиромашнича но добрим и приљежним уче„ницима помоћ и благодејаније даје, а напоследак „у сваком месту н селу, где школа бити може, а „оиштина није кадра нлаћати учитеља дечици сво„јој, школе да се заведу, и Учнтеља из годпшњп „доодака Фонда опог плаћају." Од овога прогласа на народ отпочели су стизати прилози са свију страна у новцу, жнту и стоци за овај фонд и он је мало по мало растао. Сваки ирилог објављен је био преко ондашњим „Српских Новина." Али за прво време од школског Фонда ннје било велике помоћи, те с тога државеа благајница морала је још подмиривати извесне издатке око основних школа, што се види и из члана 19. номенуте „Уредбе о школ. Фонду." којп гласи: „Вудући да ће овај фонд школски чрез не„пресечна дарованнја Народа Србског сам по себи „нрирашчаватн и ириумножавати се: то се годишњи „интереси нстога неће главному капиталу присо„једињавати, него ће се употребљавати на потребе „школске, да би се сотим олакшање учинило каси „народној, докле год фонд до савершеног стања „свог не доспе, тако, да већ впше поноћи из Пра„вител>ствеке касе неустребује. За цело пак време, „докле фонд школски не сакупи, и до савершеног „стања свог, довољнога сирјеч к надокнађивању „свију потреба дела школског не досие, попуња„ваће се све пз Правитељствене касе. 1 ) ') Зборник закона и уредба, књ. II. стр. 21.