Просветни гласник

512

ПАУКА

И НАОТАВА

За ово време спремане су п друге промене на пољу основпе наставе и у опште школа у ондашњој Србији, али тада настадоше такие прилике у јавном животу Србије да стадоше народ и државну касу много и новца и крви а највише што не имађаше реда и мира. Том приликом све је застало, па су и реФорме на школскнм наиретку застале. Па ииак она спрема и „Попечитељства просвете" и поменуте школске комисије није остала узалуд. Рад је био одложен само за годину две, \ алн ииак није био уништен, јер 23. септембра 1844. \_/1одине изађе; „ Устроеније јавног училигитног наставненија", које је толико важно и по времену кад се јавило и по замисли, на којој је засновано, да чини нрелом у целом развнтку наших школа, како нижих тако и виших. Нас овде не тичу се одредбе ових „Ус.тројенија," које се односенавише школе, но само оне, које се дотичу развитка основних школа. Овим законом или „устројенијем" основна је школа највише добила у првој половини овога века. Види се да је поменута комисија врло озбиљно схватила свој задатак, да је радила полако са јасном и одређеном намером. Знала је шта хоће, и како ће то да изведе, јер закон садржи темељите иоиравке у настави у васаитапу и гиколској администрацији. Како је овај закон имао силу пуних тринаест година, те се под њиме васиитало неколико генерацнја, које су доцније донеле доста користи и Србији и српском народу, то ћу се зауставити на њему и изнети оно што је најкарактеристичније у њему. Одмах у §. 2. одређен је у неколико циљ основних школа. Тамо се вели: „У основним училиштима нредаваће се прво„начална знања, која с.у сваком Србину нуждна, „и која осталим учитељима за основу н нренраву слуа№... У §. 10. овај циљ основних школа јошје јаче и тачније обележен. Овај §. гласи: „ Будући је цељ основних училишта та, да и „они отеченствени синови, који неће прилике имати „даље учити се и изображавати се, толико се ва„спитају н науче, како би с временом добри хри„стијани, поштени људи, н полезни грађани бити „могли; за то је нуждно, да се оваква онштеполезна „училншта с временом по свима местима отечества „нашег установе, како би деца свију житеља Српски „нрилике имала овога првоначалног васпитавија „участницима бити." Иоред жеље исказане у овом да се основне школе подижу у свима местима у § 11. препоручује се свима старешинама окружним „да они нн„какву прилику непронусте уверити народ о но„требн и ползи оваких училишта, као и да насто-

„јавају, да се свуда, гди је само могуће, такова „заводе, и у тим да сваким могућим начином оп„штинама на руцн буду, њи нотпомажу и све пре„ноне с пута уклањају" Осим овога у § 12. одређује се где треба да се подижу школе. Ту се истиче да се школе подижу око цркава, и жели се да се удружи више мањих села те да подигну једну школу. Одмах за овим у § 13. одређено је какве треба да су „зграде „ових школа. Зданија за училнште опредељена „треба да буду, колико је могуће, удобна, довољно „пространа, на чистом и здравом месту." Иоеле овога да разгледамо шта овај закон вели о ученицима. Он одобрава да и мушка и женска деца могу заједно учити основну школу, али са извесннм ограничењем. Тако чл. 18. вели : „По селима и другим мањим местима деца „женска учиће се са мушкима, заједо у једној „соби; само ће девојке с навршеном десетом го„дином училиште посештавати престајати, нити ће „се старије од десет година у школу примати." За варошн овај закон тражи засебна одељења за женску децу. Основнаје школа у селу по овом закону требало да се сврши за три године, кад се редовно иосећује, т. ј. имала је три разреда, но варошима пак имало је четири разреда (§ 16.) Предмети, који су предавани у појединим разредима, дељени су на два годишта. И распоред предета по разредима, и по полугодиштима делио се овако: ,,1. РАЗРЕД а) ирво иолугодиште 1. Познавање писмена грађански, срнцање и слагање слогова. 2. Пнсање на табли кредом она писмена која деца познају. 3. Наизустно учење најобичнији молитвица: Отче наш, Богородице Дево, и Символ вере. б) друго иолугодиште 1. Читање Буквара с грађанским писменима. 2. Познавање, срицање и читање са црквеним писменима. 4. Почетак писања по прегледалици. 4. Познавање п иисање бројева (чисала), с лаким наизустним рачунима. 5. Наизустно учење молитвн: прпје и иосле обеда, прцје спавања, и јутрење, напоследак десет заиоведи Божији и то србским језиком. 6. Пјеније чрез оба полугодишта.