Просветни гласник

516

наук.а и

пастава

цању свог срца највећи стплнста п беседннк датински, који је тако неограничено вдадар тии тако звучиим, скдадним и савршеним језиком, а тако топло, искрено и хармонски осећао! Па онда упоредите то са резултатом, до кога је морала доћн српска књижевна публика, да је Цицерон готово неиисмен човек, — и онда ћете тек имати права појма о рђавости и крајњој певештини преводилачкој у Демелићевом иреводу. Огрешили бисмо се о истину, кад бисмо казали, да преводилац није знао латинског језика, ма да неколике погрешке не говоре баш најпохвалније за њ, али грех би наш био у стотину пута већи, кад не бисмо јавно казалп: преводилац није никако разумевао духа и характера романског, који овде тако лагано избија на површину. 0 духу и стилу Цицеронову не може бптн ни говора, а стилне, граматичне п синтактичне погрешке су тако огромне и бројем и квантитетом, да их нећемо ни спомињати: оне су редоваи нратилац свих дотадашњих нревода српских из класичне латинске прозе, а овај пе само да их се није отресао, него их је још и нових прибавио. „1 ј О (^иеге, риег, и*. 1е уМеаш" [„ Говори, дечко, иа да те впдим"] кажу, да је рекао један велики филозоф , а за наше нреводиоце могло би се од прилике овако рећи: „Прочитај ми само три речеиице из њега, па ћу га зиати". Тога ради и нећемо иосебице износити погрешке против стилног и језичног разумевања, три примера из сва три писма [Сервије Цицерону, Цицерон Сервију и Цицерон Цезару. [1Љ. IV 5, 6 и 1Љ. XIII. 15] показаће нам јаспо и једно и друго, а доказаће својим характерпим цртама, да је истина, што горе рекосмо. Пћ. 1У. 5, 1—2. „Роз1еа ^иат т1ћ1 гепипс1а1ит ев1 с1е оћПи ТиПгае, ИПае 1иае, аапе (јиат рго ео ас АеЂиг ^гауИег то1ев(;ес1ие 1иИ соттипетчие еат са1атНа1ет ехЈвИтаг!, ди1, зг гзИс аЛ/игззет, педие Ш>г пе/игззет сотатдие теит <1о1огет Иђј с!ес1агаззет. Е181 §епиз ћос сопзаМштз тјзегит а4дие асегћит еа!, ргорГегеа, уша, рег диоз еа согфегг Аебе(, ргортдиов е1 ЉтШагез, п 1рз1 раг1 то1е8<;1а аШс1ип(;иг, педие згпе Јасггтгз тиЦгз Ш сопагг роз&ит, и!Г та§18 1рб! \'1(]еап1иг аНогит соп8о1а1;1опе т(Мцеге, диат аШв ровзе аиит оШсшт ргаеб1аге, 1атеп ^иае 111 ргаевегШа т теп!ет т1М уепегоп1, (1есгеУ1 ћгеу1 аЛ 1е регвсгјћеге, поп ^иос! еа 1;е Ги°'еге ех181;1тст, зе<1 ^ио(1 <1о1оге 1тре(Ши8 ттиз еа регНмав". нревео: ,Кадг самЂ гласг о смерти твое кћери добш, бно самЂ тако лко тронутв, као што самг и морао ерг самг ту велику несрећу взаВмву нама догођену сматрао, а да би се онда у Риму налазио, не бџ ироиустио бшо теби лично мок> печалв показатп. Ако и таи начинђ т4шита по себи тужанЂ и жалостанг е, ерЂ они, кои то обшчаваму чинити , као сродници и ближни

приателм, сами су доста улзв^ћнни, да ом то безг> многи суза иредузети чоглн; гако да се онп више виде потребовати угЈшешл другш, иегЂ да сами у станк) буду ту услугу другима чиепти: ништа манЂ, што ми засадБ на умЂ иало, намђрпо самЂ теби на кратко написати, не што бн а мисл1о, да не ће та позната бнти, но што твол бол^тица ће ти валл да препаствовати, да то доста точпо разсмотрпшЂ".

,ш итиз тиИегсиХае апгти1а зг гас1ига [ас1а ез1, 1апЏ ореге соттогеге?" IV. 5. 4. \Шат, диат сИи ег ориз јиегИ, угхгззе IV- 5. 5. „ди1 1П аНегЛз тогћ18 ргд(Меп1цг, Гепеге зе теШсгпае зсгепИат". IV. 5. 5.

„« ти 10штђ штету вдне слабе женске душе тако лко кг срцу ирпмашт)". „да е она башг толико живела". „кои се у туђимг болестима за славне и искусне издаго"

Пћ. IV. 6. 2—3. ;; М1М аи1 ;ет 011118818 огпатеп1±з П8, диае 1р8е соттетогав, ^иае^ие егат тахЈтЈЗ 1аћог1ћи8 а(1ер (;и8, ипит тапећа! ШиЛ ао1асшт, диос1 егер1ит еа!. N011 анисогит педоШз, поп ге1рићПсае ргосигаИопе хтресНећаМш' со§1(;аиопеб теае: шМ1 гп јого адеге Ићећа!; азргссге сипат поп ро1егат: ех1б1 ;1таћат, 1(1 дио(1 ега1, отпез те е1 1ш1и8(;г1ае теае 1гис(;и8 е( 1ог1ипае репП(Иб8е. 8е<1 сит содИагет 1шес тгМ зесит е1 сит (јшћизс1ат еззе соттита, е(; сит {'гапдегет гат грзе те содегетдие Ша јегге МегапГег, ћаћећат срго соМи^егет, ић1 сопдшевсегет, си108 111 вегтопе е(; 8иауК ;а (;е отпез сигаб (1о1огебдие Деропегет. Кипс аи(;ет ћос (;ат §гаУ1 уи1пеге еИат Ша, диае сопбапи1бе Т1(1ећап(;иг, гесги(1е8сип(;. Иои еп1т, т Шт те е гериЂИса диаез1ит <1отиз ехсгрге1>а1 диае 1еуаге1, 81с пипс <1ото таегепз а(1 гетрићПсат соп('н§еге роззит, и(; 1п е1из ћошб аедшезсат. Нодие е(; с1ото аћзит е(; Љго, ^иос! пес еит (1о1огет, ^иет е герићИса сар1о с1оти8 1ат сопзо1ап ро1еб(;, пес ДотебИсит геврићИса" превео: „Мени пакЂ кадЂ самЂ 11317610 сва знатна отлич1л мол, кол ти опомин^мђ и кои самЂ сђ наивећииЂ утруждешвмЂ д0610, остаише 10штб едина утеха, кон ми е садЂ одузета ; мое мисли не занимаше се више сђ д4ли мои приателд, или сг иословш Республике; л неузхтђ више сг формуломг иосла имати; вит' узмогу више Курш видЂти; л држа, као што и есте, са†плодђ мога труда и среће иогубл'Јна. Алп кадЂ мислл, да ово заедно сђ то6омђ и другима териимг, и кадг се силова да то све ирегоримг, имао самЂгди врибећи, гди отвочивати, у чбнмђ говору и прилтности сву мо» бригу скинути, СадЂ пакЂ вако самБ тежку рану добио, као да се оне, кое се виђаху већ зарашћенне, ноз.тћдиле. врЂ нисамЂ више у сганк), као пре, кадг ме. Ресиублика жалостна отг себе иушташе, да би ме моп домг восиримио и гутЂшио, тако исто и садЂ, кад изђ мое куће изадвемЂ жалостанЂ, да к Республиии приб $гиемЂ и у н'ћиомЂ благосташк) се ублажимЂ ; такимЂ начиномЂ дакле нисамБ ни кодђ куће ни у Форуму више, будући да ме нит' кућа за ону милостб, ковз ми Ресиублика проузрокуе угкшити може, нит' Республика за кућевну".