Просветни гласник

наука и

вастава

517

или цз трећег писма Пћ. XIII. 15. ех1г. „8е<1 и1 геДеат а<1 1(1, ипс1е соерг, уећетеп1ег тПи §га1ит јГесепз, 81 ћипс ас1о1езсеп!ет 1штап1(;а(;е 1иа, ^иае е$1 шгди1аггз, сотргећеп(1ег18 е! ас1 1(1, дг<ос1 грзогит РгоесШогит саиза гЈвИе 1е агћИгог, а<1с1х(1егх8 сити1ит соттеп^аИопез теае. вепеге поуо зит ИМегагит ас1 1е изиз, и! т!еП§ег1б поп уи!§агет еззе соттепЛаИопет". превео: „Али да опетЂ на мое ирво додвемЂ, врло ћешг ме обвезати, ако овогт> младића са онимђ благоволешемЂ, кое с тсби свопственно, восиримишЂ, и кђ онђимђ , што ти самЂ (као гато мислимђ) за Прецглге намеравашг чџнити, шштв и ирилогЂ мое ирепоруке додати хтео. Л самЂ сасвимЂ новђ начинЂ писавл уиотребио, да бн разумео, да и препорука ше обнчна". Оваке стидне, а бога ми овде онде [као што се види из подвлачених места] и најобичније погрешке против најпростијег разумевања латинског текста не могу на част сдужити ни делу, коме би, као математиди иди хемији, бно спољни украс и начин издагања сасвим обична и посдедња ствар, ади кад се на тај начин изнесе пред књижевни свет превод једног од таких деда, која треба да сјаЈе дакоћом и пробраношћу свог стида, онда је то за највећу осуду. Кад је још уз то тако дедо, дедо класичне вредности и писано руком Цицероновом, онда само треба тешко зажадити за таким радом и не осврћући се на таке посдове, што је и учинила наша књижевна пубдика, достојно осудитп такве ништавне радње. Носде прегдеда преведених писама од II. Демедића требало би прећн на ирегдед прве беседе Цицеронове, која је у српском језику изашда под пасловом: „Слово за М. Марцедда говоренно", ади пас од тог задржава потреба да ма што проговоримо о другом једном маденом нреводнћу из Цидеропових реторских дела, а на име из књиге „Бе штепИопе". У Матичином опет Летоиису за г. 1834., која такође долази у ред година, у којима се најндодније развијада радња превођења из класичне прозе датинске, а у четвртој „частици" превео је неки непознат писац ■— по преводу рекди бисмо да је проФесор Лазић — једаи иример из Цицеронових реторских списа. Избор је за нас необјашњив. Само дедо Д)е ттепНоне" без сумње је најслабији рад Цицеропов, писан још у најмдађим његовим годинама, да покаже теоријско зиање мдадог почетника, које је поцрпао из шкоде јелинскпх н латинских ретора. Рад је израђен без икаке системе, без икаког знадачког погдеда, с љубављу, коју је имао велики беседник још и тад у кдици својој, ади без оне и практичне п теоријске снаге, којом се он доцније оддиковао. Нема у том деду

ни оног самопоуздања, ни оне снаге, коју удива дугогодишња пракса опробаном говорнику и низ сјајних победа и триумФа у беседничкој вештини, којим се стварима оддикују његова доцније реторска деда: ту је он нрост реторски иолетарац, који ни језиком не вдада онако као што треба; ту је он мдадић, који мисди да много зна и зато много пише и објашњава. На ма да се у том раду може у некодико назрети оно, што ће доцније да се развије из тако приљежног мдадића, ма да се у том раду, ако ништа друго а оно но том осећа дух Цицеронов, што тако много и брзо ради, ипак така деда, у којима ведикн латински беседник није ништа још сасвим оригинално извео, могу се превести само ири превођењу свих цедокупних радова Цицеронових, а као угдедни преподи из класичне латинске ирозе за младу коју књижевност немају баш никака смисла. У овои тренутку чудно нам се намеће једна мисао, која врло лако можда је и истинита : да је непознати преводидац с тога нревео овај оддомчић из тог нарочитог Цицероновог деда, што се ту не огледа никака сидина Цицеронова стида, што је он још једнако у повоју, иа га није ни бидо тешко репродуковати у српском преводу. Нека и грешимо при тој мисли, ми најзад баш и не тврдимо, да је тако, али је свакако необразложен превод оваке ствари. Та „Аспаша", како се зове тај чланак у Л-етопису, пример је код Цицерона у првој књизи, XXI Сар. при говору о реторској индукцији. Познато је, да је Цццерон у свом деду „Бе шуепНоие" после извесних назива у реторици додавао примере, које су тим боље упознавали читаоца са суштином саме ствари, која се напред деФинисала. Тако је и овај пример, чини нам се извађен из ЕсеноФонта, био за индукцију. Пример сам по себи нема готово никаке вредности а наш је преводилац само њега превео и са завршетком прнмера завршио се и превод, те дичи на каку малу анегдоту. Ето и таким се стварима ирибављало код нас поља за класичну књижевност! И тог непознатог иреводиоца није бидо жао: да име највећег латинског ауктора потпише под тако ништаван рад, и да га тиме још више омаловажи код својпх читадаца, који из пређашњих шест седам превода од класичног писца, добиваху све гори и гори појам о њему. Превод је тачан сам по себи, а није ни чудо, јер тај пример додази међ најдакше написане ставове, стида нпкаког и не може да покаже, јер нема ни пуних дваест триест редића [непуна страна ондашњег Летописа], од којих најкећи део заузима разговор. Као што се види радић је тај и у оригиналу сам за себе без велике вредности, а у