Просветни гласник

518

НАУКА И НАСТАВА

преводу долази међу најништавније ствари, којеје Матнда Срнека штампада у свом Летопису, иа га мн нпак нисмо могли ни ћутком а ни с некодико речи ирећи, па смо ипак и у овом кратком нрегдеду морали о њему говорити више нег што је он сам велики. Није нас на то нагонила безначајност његова, због које би га требало што пре тпм боље сметнути с ума, него баш тај Факт, да су наши иреводиоцн из класичне латинске прозе умели да изберу најгоре ствари, па да их ипак и Матица прими, и да таким радовима представља, Цицерона српским књижевним пријатељима. Оно, што је само по себи лепо и класично, то су својим цеикањем или невештим превођењем унакажавали а опет износили и сасвим ииштавне ствари, те се онда лако дотерало до краја с љубављу ка класицизму. Ова сама стварчица не би по себи учинила баш Вог зна шта, али удружена с још другим таким ситницама донела је кобне закључке, појмове, па и -- резултат. А сад да видимо ирву беседу Цицеронову, која је на сриском језику изашла. Дала нам ју је опет Матица у свом Л.етопису за г. 1834., у трећој „частици" у преводу неког С. Н., па по свом обичају, опет још једно рђаво нредстављање класичних ленота Цицеронових. И то су сад нашли да упронасте баш једну беседу највећега Римљанина. Говорили смо да се највећа снага Цицеронова огледа у његовим беседама, да је он ту најачи, да је ту — Цицерон. У њима је свеколика моћ и узвишеност његова, и зато их треба преводити са силином достојном њега онако, како доликује да се преведе један од првих, ако не баш и први, светских говорника. У нас нак подухватио се да га преведе човек, којн свог матерњег језика не зна, који се савршено несиособан да унесе у свој говор и искру оне моћи, којом располаже један беседник, а поглавито један Цицерон. Он га није превео нетачно, ма да се могу наћи повише погрешака, које би малиле вредност и најбољем преводу, али је његов иревод тако различан од оригинала, да је тешко показати размеру, за колико је много умањена снага и стилна лепота Цицеронова у преводу. Беседа за Марцела држала се некад за једну од најлепших беседа Цицеронових, за једну од узоритих реториком нрепуњених, па има и данас људи, који тако мисле. Али баш и ако није тако, и ако је у њој у ствари мање духа, чистог осећања и праве беседничке вештнне и висине, ииак је она обилно украшена реторским богатим украсима, искићена ирекомерним цветнћима, а проткана тако многим пробраним речима, да без сумње може доћи у ред најкитњасти.јих бе-

седа, које су се икад у свету изговориле. Баш због тога и јесте њу врло тешко превести. Треба имати необичну владу над својим језпком, треба је имати готово онолико, колику је имао Цицерон над латинскии, кадје у оскудици мисли заслепљавао речима и место правих и чистих доказа давао шупље али преискићене и пресјајне реторске Фигуре и Фразе. Треба имати најзад и стрнљења па пробрати по свом језику најФиније и најнежније, најстрашније н најсвирепије, најблаже и најмекше, најохолије и најкруће изразе, једном речи треба владати толиком множином речи и израза и толиком лакошћу и гипкошћу стилном, најпосле толиким граматичким и синтактичким знањем свог језика, како се већ само може пожелети, па тек онда сести ц надати се, да ће се моћи достојно и лепо преведена изнети иред књижевни свет „најреторскија" беседа латинског говорника. Сво ово, што смо казали, можда је било излишио за оаог, ком је познат Цицерон беседник, и ко зна, шта је у опште говорничка, па онда и Цицеронова најсјајнија страна, али рад самог рада, који се налазн у неком чудноваторужном руху требало је рећи и то: да је одећа била главно у овој беседи а да су мисли у њој тако ништавне, да не речемо писке, да нема смисла рад мисли је преводити. Преводити, дакле, беседу за Марка Марцела значи преводити оне реторске и ораторске Фразе и Фигуре, ону изврсну композицију реченица и иериода и онај пребогати апарат речи и израза: ко у том подлегпе, ко иемадне зато оне способиости, које наведосмо, рђаво је нревео. Свега тога није било ни у најмањем размеру код С. Н. Одгајеи у кругу „Славено-сербских литератора", ои је горе знао свог матерњег језика неко који други, а није имао никаке снаге ни владе над језиком, владао је врло малим бројем речи и израза, које му нису биле увек на услузи и које је он без икаког реда и нравила употребљавао ; на кратко: није био дорастао за пренођење беседа Цицеронових. Иримери, које ћемо ми сад. изнети, јасно ће потврдити наше речи, нарочнто у погледу кићења и украшавања, у чему је се С. Н. показао крајње песиособаи. уего /огШпаШа Ђ Но онг в и среКанг; егр И1е, сигиз ех за1и1е поп н^грво иомллован^ шв тшиз раепе а<1 отпез, ман'ћ развеселило све него диат а<11рзит уеп1ига 811, тто ће н^га обрадоватн, 1ае1Ша регуепегИ; дио<1 што в онђ поднуно право е1 диГЛеттегИо аЦие ор- заслужјо". Ито шге соШл^И". I. 3. „диае поп сИсат егогпаге* „да не кажемт. в о достопII. 4. ности оаисати. „8о1ео заере ап1е оси- „Често л обнчуствуемЂ ми1оз ропеге, Идие 1'ЛепЛег слити иотоме весмарадо