Просветни гласник

7

оцеегк и ирикази

Траја је миран и простодушаи човек, који је одрастао и остароо као клисар, и кога сви, и Срби и Турци, са његове искрености и простодушиости, а и занимања, уважавају. Траја брине једино о томе, да увек на време бије клепало; све друге ствари њега не интересују. Али кад почеше стизати гласови о спремању слободне Србије да помогне браћи, која су још у ропству, Траја уме бити и друкчији. Њега питају забринути Турци о војиој снази Србијиној. Еолико, бре, Трајо, има Србин аскер? — Много има; има више од пола милијуна, ама колико баш тачно ... нећу да те лажем не знам. — А да ли има Србин добру спрему за битку ? — Ни једна држава нема боље спреме од Србије. — Да ли је, бре, Трајо, мпого богата Србија? — Много; богатија је и од Швабе и од Инђилиза. — Па, Бога ти, да ли има много топова ? — На десет војника по један топ. — Ала! ала! ала! Па то мпого, бре, Трајо! — Е, тако је, пашо! — На, тако ти вере, бре, Трајо, има ли Србин какав мариФет кад се бије? — Има. — Еакав, тако ти Бога ? — Е, прво он пусти неку воду, на попрска ненријатељску војску, па за тим пусхи неку ватру, те запали ону воду п све жико изгори. Где падне која кан, на човека, на кућу, или ма на шта било — одмах изгори... И тако Србин нобеди и уништи противника. — Ама не мож' да бидне ?! — Тако је, аго, као што ти рекох, — ја не лажем. — Ала! ала ! ала !... А да ли, бре, Трајо, мирише тај вода и у које гу време пушћа? — Нушта је у свако време, и дању и ноћу, кад год хоће; јер .је она налик на росу, па не може нико да је види кад нада; а одмах за њом пушта ватру, која се онет не може да види, докле се не уиали..." Да наведемо још једно место, које је врло карактеристично за познавање ондашњих прилика у тада још пеослобођеним нашим крајевима. У ономе грозничавомс времену, кад су већ сви очекивали велике догађаје и само чекали да се почне борба између Срба и Османлија, једнога дана долази Лаза Стевановић нисцу ових бележака, које приказујемо. Ама, знаш шта је, учптељу ? — рече Л.аза. прооветни гласник 1899. г.

521

— Да чујем, Дазо. — Сад баш идем из Питиговца, с њиве. Седох. код Побијеног Еамена да понушим једну лулу, кад из града изађе један младић на лепоме великоме вранцу, огрнут црвеним јапунџетом, и ако само по гдекоја кап кише прокапаваше. Еоњ иђаше врло лаганим ходом, а младић истина смотрено али ипак непрестано разгледаше околину; час по на стане, окрене се на све стране, заврти главом, па као да што бележаше на длану. Знаш ли који је то ? — Не знам. — Ењаз Милан !" „... — Јест, тако ми светога Ераља, књаз Милан! млад, пун, леп, очи од њега, да не одвојиш " У овим сликама, — белешкама како их писац назива, много је материјала за проучавање и — за размишљање. Много пута и у неколико врста, које су у слици као узгредпе, пуно је грађе за познавање онамошњих прилика и духовнога расположења у ономе времену. Да укажемо само на разговор вођен у кући Басе Станковића о његову крсноме имену, на одлазак кајмакама гњиланскога у српску школу, на сусрет Арнаутина Шимшије с Тоном Јовановићем и толико других лепих епизода, којих је ова књига препуна. Еад бисмо хтели уиознавати своје читаоце са свима лепшим местима у књизи, о којој пишемо, морали бисмо готово целу књигу овде исписати. То ие можемо чинити, већ место тога упућујемо читаоце да набаве и нрочитају књигу. Ми им у напред стојимо добри, да ће је читати. као и ми што смо, с највећим задовољством. —и1. Шарен Венчи+», књига за децу са сликама и иесмама. Написао Благоје Пед. КечкиИ. Београд. Издање и штамиа издавачке штампарије Павловића и Стојаиовића, 1899. 8", стр. 63. Радници на дечјој књижевности једини су књижевни радници у нас, који се још не могу потужити на предусретљивост, аи број, својих читалаца. И опет ове године забележисмо у тој књижевности врло мало принова. Пред свршетак школске године добисмо неколике књижице, спремљене за младеж, па од тога времена тек сада ево да забележимо опет књижевну нринову ове врсге. У књижици, коју приказујемо, низ је лепих сличица из дечјег живота, уз које су, као допуна, прикладне песмице. Управо, у овој књижици слике су главно, а несмице су дошле тек мимогред, као доиуна н објашњење уза спаку слику. Слике су, с малим изузетком, леио изабране и добро изра66