Просветни гласник

520

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

аукторове, а не и начин, на који су исказане, а не и дух, којим су задахнуте. Такав начин можда је најглавнија ствар у овој беседи Цицероновој, а и дух, којим овде ведики говорник ласка срећном победиоцу, ма како да нам оп не годи, ииак се види, чује (или најбоље) осећа из сваког периода, сваке реченице, сваке речи. Па ипак оно, што јасно показује свака реч, С. Н., наш преводилац, није опазио у целој беседи, или ако је опазио, није умео превести. Што ми нисмо износили још погрешака и примера невештог превођења, то није с тога, што пх не би било у овом или ком другом претходном преводу; то је баш зато, што ту радимо по постављеном правилу. Ми на име верујемо, да сваки онај, који се хоће назвати ма коликим толиким стручњаком у стилном погледу, мора на први мах упознати вредиост једног дела [а у овом случају преиода] без многнх примера. Тога ради да нам се рад не би

дуљио, ми их не износимо многе. Погрешке пак, које су чињене према сриском и латинском језику, износимо и износићемо такође у мањем изводу, јер су прве тако честе, да би нам се рад удвојио набрајајући их, а друге и ако нису баш ретке, а оне су толико иретрпане силним стилним погрешкама и невештим начином излагања, да нам се чинн е бисмо чак и с њима задовољни бпли, само да иије овог зла. У осталом и наши су нреводиоци, иарочито старији, обраћајући сву пажњу само на тачно разумевање латинског текста, а не стила или још мање духа, дошли најпосле до прилично јаког знања самога латинског језика, да тако олако не нраве погрешке против тачног разумевања, ма да и тог има доста. А како ми имамо мншљење о овом првом преводу Цицероновнх беседа и напред смо већ исказали, а при погледу на оне примере казује се само. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

0ЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

Зир. Р. ПоиовиК. Пред Косовом. Белешке из доба 1874.—1878. године. У Срем. Карловцима. Српскаманастирскаштампарија, 1899. 8°, стр, 128. Читајући, пре две и ио године у Годишњици Чупићеве Задужбине, књиаи шеснаестој, белешке Зар. Поповића Пред Косовом, у истини жалисмо што их није било више и што нису нотпуније. И ми не бесмо једини, који смо тако мислили о тим белешкама. Оно просто али верно цртање живота нашега народа у најближој околини тужнога али и славнога Косова; оно живо представљање прилика у томе нашем крају у времену, кад су већ сви веровали да ће Косово једном већ бити иокајано, — тако годи читаоцу, да је писац ових бележака доиста задулшо српске читаоце, што им ове своје белешке, знатно допуњене и леио сређене нонова пружа, ирво преко Бранкова Кола, а отуда у књизи, чиј је натпис исписан горе над овим радовима. Ове су белешке уметничке слике, у којима се представља живот и скора ирошлост једнога дела пашега народа. Двадесет је таквих слика у овој књизи. Свака је од њих, издвојена од осталих, леиа и има вредности; а све скупа посматране дају нам верно огледало живота, међусобних односа п душевнога расположења наше браће у косовском крају, а у времену оних великнх догађаја, почетих

1875. а завршених 1878. године, у којима, су се огледали православни Словени са Османлијама, а који су, поред осталога, донели нроширење и независност Србије. Ове слике подсећају на скице уметника сликара, који ствара непосредно под живим утисцима каквога догађаја. За неколико тренутака сликаје готова. Слика није у свему потпуиа, али је изразита, верна. Могла би се касније и дотеривати и била би потпунија, али не и живља и вернија. Само две слике у овоме лепоме албуму, којп носи натпис Пред Косовом, не тичу се непосредно догађаја, изазваних невесињским устанком. А све остале посвећене су томе. Па и те две слике, које су у иочетку, и које служе као увод у ову малу али лепу галерију слика, приказују односе, у там. крају, између Срба и Мухамеданаца, и између присталица натријаршије и оннх који одогае под егзархију. Поједине од ових слика нарочито нам се допадају својом лепотом и — оригиналношћу. То су махом оне у којима се приказују поједине личности из опога времена и краја. Да подсетимо само на слике, у којима се цртају : буљуг-баша Суљча, Хаџи-Стајко, Траја клисар и другп. Да прикажемо својим читаоцима Т.рају клисара, и ако непотпуно и не онако вешто као што је то писац ових бележака урадио.