Просветни гласник

Е Ж II Ћ

У новембру 1890 године, док још није био постапљен онштннскн нодовод, ископан је и озпдан бунар на шмрк до 10 метара дубок. Кад је вода из водовода у башту спроведена онда је овај бунар затрпан а опека извађена. У току лета 1898 годнне, поново је на истоме месту ископан и озидан бунар на точак. Из бунара, који је у непосредној близини убла, исцрпљена вода тече кроз олук од дасака у басен доље терасе а одатле се кантама вади ради заливања биљака посађених на доњој тераси. Ради чувања пежнијег биља, које не може нагау зиму да поднесе а са буди чега заслужује да се у ботаничкој баштн гаји, као и за рад пзвођења и умножавања неких биљака подигнуте су и три стакларе, две мале и једна велика. „У њима се подижу, гаје и проучавају све нежније па биле домаће или стране биљке, које под ведрим небом услед наглих и жестоких промена, кад јаке зиме, кад велике жеге и дуготрајнс суше, не би могле кроз све Фазе биљног живота да се ироведу. Најпосле у стакларама се гаји и припрема а отуда се и вади сав нотребан материјал за проучавање упутарњег склопа биљака што се помоћу микроскопа зими врши, дакле у време кад у иољу вегетација ћути у притајаном животу", Мале стакларе од тврдог материјала а дрвене конструкције озидане су: западна у новембру 1891 год. а исгочна у октобру 1892 године. Свака је дугачка 13 а широка 8 м. У западној су смештепе неке омање тропске биљке (ОгсћМеае, КЈПсез, и др.) а у источној се изводе биљке било из семена било садницама. Оне се греју паром кроз зидане олуке. Велика стаклара гвоздене конструкције са два озидаиа одељења подигиута је 1892 године. Она је дугачка 60 м., шпрока на крајевима (у крилима) 8 а у средини где је кубе 12 метара, висока је у крилима 5 а у средини 11 метара. Стаклара се загрева топлом водом. Казан је смештен у подрум под јужним крилом. У овој стаклари има три одељења, која су једно од другога стакленом преградом растављена; та три одељења су: топло, умерено и хладно. У топлом крилу ове стакларе гаје се : палме, цикадее, ароидее, ка«>а, шећерна трска н многе друге ексотне биљке; у умереном темиерираном — одељку су: Мизае, Еиса1урШ8, Сазиагша, Исив, и друге биљке што високо расту; а у хладном делу чувају се поред нежнијпх биљака наше Флоре још н мпоге биљке страног норекла као : поморанџе, лимуни, лавор, рододендрони, Агаисапа, итд. У озидаиим одељењима је семенарница и стап за градинарева помоћпика.

Временом ће без сумње настати потреба да се и још која стаклена башта озида ради гајења појединих интересних а за науку важних биљака. За те стакларе као и за стална клила још није место одређено, кад се једном поравни и нивелише непоравњени део баште онда ће се моћп и за њих место одредити. Привремена клила су за сада испред велике стакларе а иза ливаде. Сем зграда за гајење биљака нотребних, у „ Јевремовцу" има и две куће за становање са сноредним одељењнма, две дворске леденице и један павиљон. Кућа у којој је за сада стаи за управника „Левремовца" озиданаје у току 1894 године, аима три собе, кујну и врло узан а кратак ходник. Стара кућа у којој станује градинар и два послужитеља затечена је у „Јевремовцу". Павпљон је озидан између грађе, у току 1896 године, над сводом веће леденице. У њему је за сада смештен ирикупљени материјал за ботаиички музеј. Мале и ниске шупе, од дасака нанрављене, подигнуге су за смештај дрва и оставу гдекојег алата баштенског. Задатак Главна сврха ради које се подижу боботаничке ^ баште таничке баште Јесте научна и настивна па онда економско-нрипредна а уз то служе и за распростирање општих а корисних знања из области ботаничке. „Ботаничка башта се подиже за то да у њој има свакад готово све оно што је потребно за очигледну наставу из ботанике у Великој Школи, у којој се та наука у већој оиширности нредаје. Све оно што ученици, јестаственичари, чују са катедре од свога учитеља, а из разних грана ботанпке, нарочито пак систематике, све то ваља да они виде у ботаничкој градини. Све биљке које тамо амо по СрбиЈи и српским земљама дивље расту, или се у већем размеру гаје, као и биљке што у другим крајевима света расту, у башти су на маломе нростору представљене. Ту су изложене и све оне биљке које се као економне саде или сеју, или чији су производи у техничком или лекарском обзиру важни за нашу земљу. У већ уређеној ботаничкој башти налазе се сви основи за поуку из различитих грана ботанике. По где што од тога у радионици проучено или микроскону подвргнуто отвора ученику погледе у удал>ене делове света или у скривене дубине биљнога живота. Ботаничка башта користп настави тиме што и учитељу и ученику посао олакшава, али она је још потребнија и корисннја за саму науку, која је живље