Просветни гласник

22П

к о в ч

Е Ж И Ђ

почела напредовати од како су ботаничке баште заведене. Научник који жели ма који огранак ботанитке науке дубље проучити и обрадити, а на основу обилатог материјала, гга било да проучава унутрашњи крој биљака или целокуину вегетацију своје домовине, илн неке друге покрајине; у опште, који год мисли да што темиљитије у ботаници ради тај не може што му треба нигде да нађе на тако малој просторији састављено као у ботаничкој башти. Осим ове научне и наставне користи за ученике и учитеље ботанике, ботапичка башта је врло важан завод у погледу на народну привреду. Добро уређена и довољним средствима снабдевена ботаничка башта је право духовно средиште за све радње које се производима биљнога царства користе. У ботаничкој градини купе се искуства о биљкама, која врло корнсно могу послужити као примена пољској привреди, шумарству, повртарству и градинарству у најширем смислу, јер се у ботаничкој градини будно прате све #азе у животу биљнога развића. Упоређујући оно што је дотле о биљкама било нознато са променама које су се у новим приликама појавиле, у ботаничкој се башти изводе и правила за гајење биљака. Ово важи за све биљке, иа биле оне корисне или некорисне, познате или нзнознате, јер су у научном обзиру све биљке равне. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ЖЕНСКО 0БРА30ВАЊЕ ИЛИ ОПШТЕ ЧОВЕЧАНСКО ?

26. септембра прошле године истакнута је у Педагошком Друштву у Штокхолму оиште интересна дебата о „ Садаитем аоложају и будуКности виших женских школа у северцим државама". На иозив друштва присутна су била четири застунника свих северних држава. Господин ОлаФ Борг, управитељ женске учитељске школе и приватне више женске школе у Кристијани.ји, држао је главно предавање о иоложају виших женских школа у Норвешкој. Он је извештавао о брзом и срећном развитку виших женских школа у Норвешкој за последњих десет година. Најбоље је било оно време, када виша женска школа није имала конкурената, и када се смела нотпуно слободно да развиј а, а нарочито од како је добила право, да под државним надзором држи завршне испите као и у средњим школама, који су налик на испит зрелости. То је право имало таква утицаја, даје готово свака девојка сматрала за нотребио, да иоложи тај исиит.

Па баш и кћери виших чиновника и богаташа траже, да по свршеним тим испитима непосредно или и после неких стручних курсова добију места с платама у тим илн другим: стручним школама, као и њихова браћа. Али новим је школским законом отежап положај више жеаске школе у внше погледа. Пре свега, те су школе добиле опасног конкурента у државним и општинским школама, одкадјеовима иаређено да примају и женске, и да тек из таквих школа треба да се иде у више женс.ке школе; која пак виша женска школа нема такве услове, тој држава укида своју номоћ. Поред тога, тешкоћа је и у томе, што је држање завршних испита доиуштено само онда, ако се организација дотичне више женске школе слаже с организацнјом мешовитих (државних или варошких) школа. У овим последњим заводима трпе женске оскудицу у васпитању у том погледу, што се васпитање не обзире на оба пола, већ су то искључиво мушки заводи с традиционалним једностраностима и погрешкама, у које свакојако унадају и женске. Говорникје изразио своје допадање за филолошко - историјску црту више гимназије, која има главни задатак, да нружи младим девојкама више образовање, и то искључиво за женске. Госиођица Теодора Лаинг из Силкеборла извештавала је о великом напретку женског васпитања у своме завичају, Данској. У Данској, као и у Норвешкој, све више женске школе имају приватан характер. И за њих је наступило ново доба увођењем општег завршног испита, какви су и у Норвешкој. Министар просвете изашиље на те испите државне школске надзорнике, али не контролује распоред часова у појединим школама. Првијетакав испит одржан у школи врло заслуасне госпођице Уале у Еопенхагену, и од тада је његово увођење почело да се множи у целој држави — У осталом, и у Данској се боре више женске школо са сваким даном све распрострањенијим мешовитим школама, као и у Норвешкој, само с том разликом, што су те школе искључиво за мушке. Вредно је пажње то, што по закону испите смеју да полажу само оне женске, које су навршиле 17 година, а мушки, пак који су навршили 15 година. Госпођица X. Касели извештава, да се у Шведској тражи сведочанство о исгшту зрелости не само за академску каријеру, већ и за многе друге женске позиве; и због тога рок школовању у многим вишим женским школама продужеи је до испита зрелости, какав је и у мушким школама. Госнођица Касели не жели, да се тај исгшт зрелости прошири кроз све више лсенске школе, али је уверена, да би увођење норвешких завршних испита и у шведским