Просветни гласник

530

КОВЧЕЖИЂ

болесни од здравих; и у иородидама треба јектичаве одедити од здравих чданова. 7) Треба се постарати, да се укдонс и сви они хигијенски недостаци, који но себи шкоде здрављу и тиме доприносе и ширењу јсктике; треба особпту пажњу обратити на оне, који су бодовади од пдућа. 8) Занимања, у којих се дуже време мора општити са сдабим и ободеднм особама (бабице, чувари, куварице) а. тако исто и продавање готових једа — не смеју вршити лица у чијој је пљувачки константован бацидус туберкудозе. 9) Да би се просторије, у којима има иди у којима је бпдо јектичавих бодесника, за времена дезинФнковаде, треба обвезати декаре да пријаве иолицији све сдучајеве обољевања од туберкудозе (туберкудоза плућа, гркљана, црева) по нриватним, болничким, казненим и другим заводима, у којима многе особе станују, и да се пријави и свака промена стана таквих болесника. 10) Опет због темељне дезинФекције треба да декари пријаве полицији све смртне случајеве од туберкулозе. 11) Пре извршене дезинФекције, да се забрани становање у просторијама, у којима су билц оваки болесници, а тако исто да се забрани и одело и снаваће хаљине њихове иродавати иди поклањати пре дезинФекције. За тим је говорио прФ. др. Хајбнер из Берднна о мерама за предохрану против туберкудозе у деце. Он је пошао од чињенице. да се јектика у одојчади врло ретко, али да се у толико чешће јавља у каснијем детињству, откуд све више постаје вероватно да она у раној младости долази усдед заражавања. Придика за ово има тушта и тма. Пре свега се иште: најстрожа чистота, забрана да се страна лица децом играју, да пх мидују и љубе, да им дају јестива и т. д., храна дечја даје здрава, а носуђе чисто, да се мотри при узимању млађих, на име: дојкиња, дадиља, забавиља и т. д. ПроФ. Хајбнер свео је ресудтате својих опажања у ове тезе: 1) Сучија се мора спречавати већ у најранијој младости, јер се већ јавља, у том добу где је развој њен врдо опасан, јер велики део обољевања у каснијем детињству потиче од заражавања у првом добу детињства. 2) Сучија у деце потиче скоро искључиво од заражавања — путем дисања, ређе носредством храие, због чега трсба децу најсавесније чувати од сваког додира с оваким болссницима. 3) Особито треба мотрити на заводе и установе, у којима дсца разног порекла и разних домаћих

лрилика седе кроз дуже време једно уз друго забавишта, игралишта, школе, сиротишта и т. д. 4) Примљивост за туберкулозу је различита, особито је јака у деце од јектичавих родитеља; прлмљивост ова може се ублажити дијететским мерама. Гр. Хајбнер је највећма нагдасио значај сарадње учитеља и школских лекара око спречавања јектике у добу детињском. Тајни медиц. саветник Киршнер из Берлина говорио језа тим о опасностима од склаиања брака међу туберколознпм особама. Хигијеничари немају у овоме поузданих података. Истакао је као чињеницу да од јектике више умиру жене иего људи. Што се тиче преноса туберкулозе од мужа на жену и обратно, говорник пристаје уз оне декаре, који су уверени, да је опасан заједнички живот у браку. Али и у таквом браку има помоћи и могућс је сачувати се од заражавања. Ко је туберкулозан и склапа брак, поступа несавесно. И они, који се за времена лече, не треба да скдапају брак пре него што прођу бар 2 године, како су издечени. Морадна средства овде могу више помоћи него проста наредба власти. НроФ Рубнер из Берлина говорио је о предохрани против туберкулозе с обзиром на станове, радионице и средства за јавни иромет. Истиче чињеиицу, да је јектика јача у срединама са већим бројем становништва. Што су већма насељења места, и што у појединим кућама и одајама има више људи, у тодико је већа и онасност од јектике и- њеног ширења. ,.1ежање и спавање две и више особа у једном кревету штетно је. Прашина и нечистота крче јектици пута. Станови сиротињски су управо дегло за јектику. У одаје треба ваздух и светлост сунчана што више да улазе. Код срестава за промет истицао је проФ. Рубнер бродове и особито железнице, које се нечистоћом управо одликују, чему су сами путници криви, пљувањем на патос кола, унашањем прљава нртљага и т. д. Творнице и радионице лекари да прегледају, а тако и железиице, у којима да се мотри на путнике и чистоту. Да се помажу установе, ксје смерају на поправку станова за сиротињу. Пошто је Лајбе из Вирцбурга говорио о проФилакси против јектике у бодницама, нагдасив да јектичаве треба држати одељено од др\гих, узе реч чувени научник: ПроФ. Вирхов, који је говорио о односу туберколозе ирема људској храни и о мерама за предохрапу у том обзиру. Јектику највише распростиру говеда, прво месом а за тим млеком од јектичаве краве. За говедима долазе свиње, док јс живина слабо преноси, јер је у ње болест ова друге при-