Просветни гласник

К 0 в ч

535

У Шведској иостоје 28 виших народних школа. 0 овим школама нисаћу опширније док приберем још неке податке. За сада да наиоменем само то, да се оне са свнм разлнкују од више основне школе како но самом задатку који имају тако и према времену колико оне трају н наставном ирограму. У ове школо примају се по негде у различитим курсевима како мушки тако и женски учениди. У ирошлој години било је у свих ових 28 виших народних школа 819 мушких и 591 женских ученика. На потпомагање ових школа утрошила је држава 74.620 кр. Можда сразмерно ни једна друга држава у Евроии не води већу бригу и старање о абнормалној деци но што то чини Шведска. Она има преко 20 модерно и лепо уређених завода за: глуво-нему и слепу децу, које је држава издала у 1898. години 205.375 кр. Сем тога 'Шведска има и неколико завода за слабоумну деду (идиоте) на које је такође издала 116.362 круна у нрошлој години. При завршетку да наведем још само један статистички нодатак који најочитије и најкарактеристичније илуструје, колики се и какви издаци чине за народно образовање у Шведској. На сваког ученика основ. школе утрошено је нрошле године 22 ,10 оге или према броју становника долази на сваког по 3.26 круне. Малме. 24-— IV — 99. Јован Милијеви^, учитељ .—«. & • ♦ПРООВЕТНИ ЗАПИСИ

Стогодишњица рођења Јована Хаџића (Милоша Светића). — На Малу Госпођу, 8. септембра ове године навршило се сто годииа од рођења Јована Хаџи&а, — по књнжевним му пословима познатога Милоша СветиКа. Јован Хаџић је један од највећих просветних и књижовних радника наших у прво.ј половини овога века. Рођен је у Сомбору. Осгао је био рано без оца, те га је био ирихватио и школовао рођак му тадашњи бачки епископ Гедеоп. Хаџић је изучио философпју у Нешти и нрава у Пешти и Бечу. Врло је рано почео невати, угледајући се на класичне песнике. Радио је иредано и одушевљено на просветноме и културноме напредовању свога народа. Његовим настојавањам основанп је, на св. Саву 1826. године, Шатица Сраска, прва словенска расадннца науке и књижевности, која и данас још постоји. Живот и опстанак српске велике гимназије у Новоме Саду, нретварање њено у велику гимназпју са срнским и православним карактером, све је то велика заслуга Јована Хаџића. Хаџић је био један од најзаслужнијих и највећих радника на стварању нрвих писаних закона у обновљеној Србији и био је редактор многим законима нашим, судске и управне гране, од којих су неки и данас још у важности, те се по њиме управља и суди. Што је словенска наука добила једнога Ћуру ДаничиКа , ноглавито је заслуга Хаџићева. који се о Хури бринуо, и помагао му у школовању. У борби за реФорму кн .ижевнога језика и правониса нашега, коју је у почетку овога века био повео

Вук Ст. Караџић, Хаџић је био на челу Вукових нротивника, и дуго и одсудно је водио борбу нротиву Вукових рефорама, али на нослетку у овој борби побеђен, приклонио је главу и увео је Вуков нравопис у новосадску гимназију, којој је деветнает година био управитељ. Јован Хаџић је био велики Србин и својим животом п радом много је задужио свој народ. Матица Српска, коју је Хаџнћ основао и био јој први председник, свечано је прославила стогодишњицу рођења Хаџићева. Прослава је била 26. августа. Прво је у цркви одржан нарастое слављенику, и учињен спомен на гробу његову, па је после одржана свечана седница Матичана, у којој је Матичанин Секретар др. Милан Савић говорио о животу и раду слављсникову. Слава Јовану Хаџићу —• Милошу Светићу! * Словенска Филологија на руским универзитетима. — Словенска Филологија предаје се сада на двадесет и седам универзитета и великих школа. У Русији је највише универзитета, на којима су заступљене катедре за словенску филологију и највише је тамо проФесора и катедара за овај важан научни предмет. Одмах иза Русије иде Аустро-Угарска, на чијим се универзитетима такођер нредаје слов. Филологија. У Русији нредају на унинерзитетима словенску филологију: у Петрограду: редовни нрофесор Влад. М. Аамански (слов. језике), редовни проФесор Ал. Ив. Соболевски (руски језик и литературу), изв. професор Полихрон Сирку (слов. јез. и лит.), прив. доденат И. А. Шљаакин (руски језик и лит.) и пр. доценат И. Л. Лос (слов. .јез.); у Москви: редовни проФесор Вс. Ф. Милер (руски и лит.), изв. проФесор Ив. Соколов (руску литературу), доценат А. П. Бјелски (руски језик и литературу), доценат В. М. Истрин (руски језик и литературу), доценат А. А. Александров руски и лит.) и доценат П. А. Лавров (словен. језнк); у Харкову: редовни проФесор П. А. Бесенов (слов. језик.), редовни професор Н. Ф. Самуров (руски језик и литературу), редовни професор М. С. Дринов (сл. јез. н историју) и изв. проФесор М. Ег. Халански (руски језик и литературу); у Кијсву: ред. нроФесор Т. Д. Флорински (слов. језик), редовнн нроФесор II. Вл. Владимиров (руски језик и литературу); у Одеси : редовни проФесор Ал. Л. Кобучински (слов, јез.), редовни нроФесор В. А. Јаковљев (рускп језик) и доценат М.очуљски (руски језик и литературу); у Варшави: редовни професор Константин 1\ Грот (слов. језик и историју), изванредни проФесор Платон Кулаковски (словенске језике и литератур)) и доценат Ф. Ив. Езбера (јужно-словенске језике); у Казану : редовни црофесор Ал. С. Архангелски (руску литературу), изв. ироФесор В. А. Богородицки (руски језик и упоредну граматику) и изв. професор Ал. Ив. Александров (словенски језик); у Јурјеву: редовни проФесор А. С. БодиловиК (слов. језик), редовни проФесор П. А. Висковатов (руски и словенски језик), редовни нроФесор Ив. Бодуен де Куртеае (слов. језик) и доценат Леонард Масинг (словонски језик). Словенска Филологија предаје се на универзнтетима и великим школама још у девет држава,