Просветни гласник

484

службени д е 0

земљописа Србије, Српских Земаља и Валканскога Полуострова; — и основи фнзичког земљониса; У VI разреду да буде: понављање физичког и политичког земљописа европских земаља, — и основи математичког земљописа. У ниасим, пак, разредима да отпадне из II разреда физички и политички земљопис Румуније, Аусгроугарске и Италије и да се пренесе у III разред; а из IV разреда да отпадне Физичка и математичка геограФија, место чега у тај разред долази понављање политичког земљописа Србије и српских земаља, (и то да дође пре физичког и иолптичког земљописа ваневропских земаља). 2. Философст ироиедевтка (основи Психологије и Л.огике) имаће у VIII разреду 3 часа, место у VII и VIII по 2 часа. А. У Хуманистичком одсеку Гимназије Краља Александра I: 3. Оишта Историја добнва у II разреду 2 часа, чиме је распоред историјске наставе изјсдначен са наставом тога предмета у гимназији. 4. Слободно Цртапе за ученике овог одсека лрестаје бити обавезан предмет. Б. У реалном одсеку Гимназије Ћука Стеф. КараџиИа: 5. Органска Хсмија и Хемијска Технологија своде се на један разред (VI са 4 часа) место досадашњег распореда на дна разреда (VI и VII) но 2 часа. Но овоме наставноме плану почеће се рад у новој школској години, но свима разредима сем у VII и VIII за које, према распису од 1. септембра пр. год. ПВр. 13329 вреди ранији наставни илан. ПБр. 7466. 1. августа 1899. год. у Београду. Мшиетар ироевете и црквених иоелова, Андра ЂорђевиЋ с. г.

Свима надзорницима народних жкола (Наставници народних школа не ила&ају таксу за молбе, којима се обраЛају школском надзорнику или уиравитељу, да им какав акт сироведу вишој иросветној власти) Услед разноликих поступања односно таксе у случајевима кад се неки наставник пародне школе обраћа министарству молбом за повишицу, одсуство и др, па исту шиље министарству нреко школског надзорника или кад наставници управљају своје молбе надзорницима преко управитеља, нашао сам за потребно да овим путем објасним : да

се у таким случајевима лепи такса само на главну молбу, која се спроводи, а не и па ону којом се она спроводи, јер се ово може учипити и усмено без писмене молбе. У овакој прилици школски надзорник и управитељ само су посредници између више власти и молиоца, који и није дужан да плаћа више но што Је законом пронисано. 0 овоме известите и све управитеље у своме округу и препоручите им да се ио овоме управљају. ПБр. 5619. 6. јула 1899. год. у Београду. Мипистар ароевете и црквених иоелова, Андра Ђор-ђевиЋ с. р. Свмма окр. иачелстшша и дух. судовима (0 иостуаању ири грађењу нових цркава) Чланом 5. закона о начину, како ће се поступати при грађењу нових цркава, од 17. јуна 1863. године, еиархијским коисисторијама, а сада духовним судовима, стављепо је у дужност да се старају, те да се по изјављеној жељи парохијана извесне црквене општнне, а према. потребама п могућности њнховој, иодижу нове иркве. Ради остварења жеље побожних хришћана духовни су судови чл. 4. поменутога закона позвани, да, у сноразуму с надлежном нолицијеком влашћу и инжињорем, пре свега настану, да се комисијским иутем избере подесно место за цркву, и да се за тим према положају изабратог и одобреног места састави гиан и предрачун за 1рађевину. Овако састављени илан с предрачуном духовни судови спроводе преко министарства просвете и црквеиих послова министарству грађевина на техничку ревизију и одобрење. Кад се прегледани и одобренн технички документи врате, духовни судови у сиоразуму с дотичном полицијском влашћу (чл. 8. истога закона) нредузимају све што је иотребно, да се обави уредна лицитација, па по извршеној лицитацији нротокол ове заједно са осталим документима и својим мишљењем достављају министарству просвете и црквених иослова, да оно у споразуму с министарством грађевина донесе одлуку о уступању грађевине у взраду дотичном нредузимачу и одобри издатак, који се има утрошити из црквеног капитала на исплату грађевинских радова. Тек но одобрењу лицитације сгараоци цркве по наређењу Духовног Суда, а са знањем полицијске власти која је обавила лицитацију, закључују с предузимачем грађевине уговор у смислу услова и код власти потврђују. —