Просветни гласник

СЛУЖБЕПП ДЕО

485

И ако је овакво иоступање ири иодизању нових цркава прописано самим законом, ииак се зато многа начедства, па и Духовни Судови, овога у свему не придржавају. Они се често пута по захтеву старалаца цркве, а обпдазећи министарство иросвете и црквених послова, обраћају непосредно министарству грађевина с молбом за израду пдана и предрачуна за цркве, не водећи шта више често рачупа ни о пропису §, 43. закона о подизању јавних грађевина, по коме се законском пропису мора најстроже пазити на средства, с којима се располаже за подизање нове грађевине. Па не само то, већ се често пута наређивало држање лицитације, ова одобравала, па и уговор закључивао и грађевина израђивала без знања и одобрења министарства просвете и црквених послова, а ово онда о свему извештавало, кад је требало да се одобри издатак из црквеиог капитала за исплату грађевинских радова, нрема чл. 97. закона о црквеним властима. Исто тако, дешава се често нута и то, да надзорни инжињери, било но предлогу предузимача, било на захтев старалаца цркве, или по свом соиственом нахођењу, нахнадно предвиђају мимо већ прегледани и одобрени предрачун извесне вишке радова, који износе замашне суме не водећи нри том рачуна о иравој потреби и могућности исплатс ових, а све то без знања министаретва иросвете и црквеннх послова и без нредходног одобрења министарства грађевина. Позван законом о подизању нових цркава да се старам о тачпој примени и извршењу његових одредаба, а закоиом о црквеним властима од 1890. године, да водим надзор над свима пословима, који се тичу цркве и њених станова, препоручујем начелсгву (томе суду) да се у будуће придржава у иословима ове врсте постојећих законских прописа и да но њима ништа не предузима без мога знања и претходног одобрења. ЦБр. 869. 21. јула 1899. год. БеограД. Мипистар аросвете и црквепих иослова, Андра Ђор-ђевић с. р. -•«<• II Р А В И .1 А О ГРАЂЕЊУ ШКОЛА И НАМЕШТАЈУ ШК0ЛСК0М ОДЕЉАК ПРВИ Избор места Члан 1. Земљиште за школу мора бити довољно пространо, сухо (оцедито), са свих страна ваздуху и светлости приступно.

А не може бити школа на земљишту влажном, подведном и на простору узаном. Исто тако не допушта се, да буде школска зграда близу баре, буњишта, механе, гробља, тргова и радионица, које би сметале школском раду. У градовима бирају се за школске зграде улпце, у којима је тишина. Школска зграда мора од улице бити удаљена најмање седам метара. На простору између зграде и улице треба да је градина. Члан 2. Норед простора за школску зграду и двориште свака школа ио селима мора имати најмање пола хектара земље за школску градину. Ако близу школе нема добре иијаће воде, онда ће се свака школа снабдети студенцем у своме дворишту или градини; но исти мора бити далеко од нужника и више овога, ограђен и покривен. Члан 3. Места за школу бира одбор састављеп од једног полицијског чиновника, окружног или среског лекара, окружног инжињера, школског надзорника, једног учитеља, председника општине и два одборника. Одбор ће написмено изјавити, да нзабрано место одговара одредбама ових правила. Инжињер ће изабрано место брижљиво сондирати и описати подробно све, што је потребно ради пројектовања и прорачунавања. У случају несагласноеги решава но прибраним подацима министар просвете и црквених послова где ће се школа зидатн. ОДЕЉАК ДРУГИ Зидање и распоред Члан 4. Школска зграда треба да је од тврдог градива. Но у сиромашним општинама могу се градити школске зграде по уобичајепом месном начииу (§ 43. закона о подизању јавних грађевина). Члан 5. Учионице треба да су окренуте југо-нстоку нли северо-занаду. А допуштено је да буду окренуте н на другу страну света, само не југо-занаду. Члан 6. Зидови између учионица морају бити тако дебели (најмање једну онеку), да се звук у другој учионици не чује. Са истог узрока — ако је зграда од више катова — морају имати и таванице потребну дебљину и бнти испуњени песком или другим градивом, које рђаво проноси звук.