Просветни гласник

48(5

СЛУЖБЕНИ Д Е 0

Пбд мора бити најмање 0 - 5 метра над равнином земљишта. Члан 7. Удазак у учионицу не сме бити одмах сиоља, него из ходника. ХоДници не треба да су ужи од 2-25, ни шири од 3 мстра, морају бити покривени, добро осветљени и за провегравање удешени. С тога они треба да имају једноструке прозоре као кухиње, ћилери и нужнички локали, Степенице не смеју бити уже од 1,5 метра, ни праве, ни завијасто увијене , већ на два до три колена преломљене и морају имати одморишта. Степенице на слободној ивици морају имати ограду. Та ограда мора бити висока Г10 метра и честа, ако није зидана, када може бити и нижа због дебљине зида, и на њој у растојању од 0'5 метра притврђена пуца да деца не би ограду уиотребила за пузање. Сваки степеп — стуиањ — да има ивицу оштро зарубљену, а не округљаком заокругљену. Висина степена треба да је према узрасту деце 13 до 16 сантиметара, а ширина удешава се нрема висини, по усвојеним обрасцима за израчунавање мера сгуињева: к=ш-ј-26, ш=к—26 и в=к—ш, у којима 2 зиаче: к=иросечна величина корака, ш=ширина ступња (стоиала), в=висина стуиња, све у сантиметрима. Величина корака=к и висина стуиња=в узима се просечно 1. за децу осн. школа: к=54, в=13 —14 2. „ „ сред. „ к=58, в=14—15 3. „ ђаке великих школа и људе у опште; к=62, в=15—16. Тако, на пример, код стененица за људе и /јаке великих школа, кад је висина 15 см, онда ширина треба да буде 32 см, а кад је висина 16 см, ширина мора бити 30 см; за средпе гиколе, кад се узме в=14 см ширина је 30 см в=14У 2 см ширина је 29 см в=15 см ширина је 28 см, а за основне школе кад је в=13 см ширина је 28 см в=13У 2 см ширина је 27 см и в=14 см ширина је 26 см. Члан 8. У једној учионици са хигијенског и педагошког гледишта желети је, да не буде више од 45 ђака. Законом је допуштено да највећи број ђака буде 70. Кад број ђака достигне ову меру, треба се старати да се отвори нова учионица.

Величина учионице одређује се ио месту потребном: за ђаке, учитеља, пролазе, учила и пећ. Клупа (седиште и сто) намењена поједином ђаку заузима у основним школама просечно 0-37 а у гимназијама 0 - 48 квадратних метара површине пода. Учитељев сто, школска табла и учила заузимају Г9 до 2 метра широко место исиред клупа. На крајевима клупа према вратима треба да је пролаз најмање 1 метар широк, да се ту може сместити и пећ. На другом крају клупа према прозорима потребан је нролаз с обзиром на уложине прозорске 0-4 метра широк. Пролаз између клупа у правцу к столу учитељеву треба да ,је широк 0'5 метра. Овај пролаз потребан јо само онда, кад је учионица широка, да седе више од 6 ђака један уз другога. Пролаз иза стражње клупе такође је широк 0.5 метра. Кад се онштим местима и пролазима остави толика мера, онда ће доћи на ђака у основним школама 0'75 до 0-85, а у гимназијама 0 - 95 до 1*10 квадратних метара површипе пода. Према овоме у иајмањих учионица површина не сме бити мања од 40 до 50 квадратних метара. У средњих треба да износи од 50 до 60, а у највећих 60 до 70 квадратних метара. Висина учионице не може бити мања од 3 - 5 пи већа од 4 метра. Према томе доћи ће на ђака у осиовним школама 2'8 до 3'2 а у гимназијама 3 - 58 до 4 кубна метра нростора. Члан 9. Прозори учионице треба да су увек према левој страни ђачких седишта. По невољи могу бити ирозори и иза леђа ; али светлост с ове стране не сме бити јача од оне с леве стране. По већим градовима ваља радити на томе да барем у дворницама светлост долази озго. Површина, коју заузимају прозори у учионици треба да износи '/ в површине пода, ако је школска зграда усамљена на са свим слободном месту, а '/* те површине, ако на близу има предмета, који је засењују. У сиромашним општинама може се свести површина прозора на '/, новршине пода, ако је школа усамљена, иначе на х / в те површине. Прозори морају бити један од другога подједнако удаљени. Доња ивица прозора треба да је у висини клупа, или виша од њих, а горња да допире што ближе таваници.