Просветни гласник

с л у јк б е н и д е 0

487

Зид нзмођу прозора не сме бити шири од ГЗ мстра. Прозори у учионици морају бити четвороугли, двоструки, састављени из четирп крида. Горња су крила мања, а доња већа. Горња крила — од најмање два нрозора у свакој учионици — треба да су ради нроветравања за време учења тако удешена, да се на ниже спуштају са шаркама на доњу ивпцу. (Гледај на крају става 2. члана 7. о једиоструким прозорима.) Ивице зида изнутра поред нрозора морају бити узете, како би се светлоет по учионици боље расипала. Чдаи 10. Под мора бити столарски и по могућству од тирдог материјала. Ако је од меког, ваља га натопити врслЈШ ланеним уљем. Испод пода, где нема подрума, треба прво насути довољно сухе земље, за тим 0-3 метра суха песка, нли ковачке згуре (шљаке). Зндови учионице, где се год може, треба да су за 1 до (Г5) облозкени даском (аплата ламбрија), а ова да је премазана масном бојом. Иначе треба да су зидови у висиеи од 1'5 метара премазани масном бојом. Но у сасвим сиромашним општннама може и ово премазивање отпасти. Врата у учионици треба да су једнокрилна, широка најмање 1 — а висока 2 — метра. Врата се отварају свагда у ходник, а најбоље им је место између стола учитељева и нредњих клупа. Члан 11. Пећи морају бити довољно велике, да могу стално одржавати топлоту од 15° К и ложити се изнутра. Свака нећ мора имати гвоздени штит. Висина штита треба да износи преко 1 метар. Ради проветравања треба испод нода сировести до пећи (испод штита) цев, која мора имати у пречиику 015 до 0'25 метра. Цев може бити од гвозденог лима или од дасака или од иловаче, или од тако зване „камене смесе" (81еш2еи§). Цев ова пролази кроз спољнн зид, те доводи с поља свеж ваздух. Она је отворена с обе стране. У зиду треба такође провести другу цев са дна пода до изнад крова. Та цев одводи покварен ваздух и има двоја вратаоца; једна су близу пода, а друга су испод таванице. Зими отворе се доња вратаоца на тој цеви, а горња се близу таванице затворе. Л.ети се отворе вратаоца близу таванице, а доња се затворе. У великим школским зградама, где средства допуштају, добро је подићи заједничко централно грејање комбиновано са вонтилацијом (проветравањем). У мањим нак сеоским допуштају се и обични вентилатори близу ^авана. Члан 12. Поред учиоиица и соба за каицеларију, кабинете, књижницу н радионицу за ручни рад, у сеоским зградама школским мора битн још и стана за учитеља или управитеља и за ђаке, ако их има нз даљних места. Учитељев стан мора имати : а. Једну собу од најмање 20 квад. мерара. И И П Ђ 10 II 71 в. „ кухињу „ „ 10 „ г, подрум и шуиу за дрва. Иоред стана учитељева мора бити још соба и кухиња за послужитеља. Члан 13. Стан за ђаке састоји се нз: а. собе за спавање, б. трпезарије, в. кухиње од 10 квад. метара. Соба за сиавање мора бити удешена за проветравање и толико велика, да на сваког ђака дође 5 кубних метара простора. Члан 14. За станове учитеља и ђака, може се поднћи одвојена зграда. А ако је школа мала (има нај више две учионице) могу да буду и с учионицама, под једним кровом; али у том случају уласци у станове морају бити одвојени, тако, да учнонице но буду у непосредпој вези са становима. Члан 15. При свакој мањој школи мора се оставити нарочито празно место за дозиђивање, ако се така потреба доцније иокаже. А у свакој већој школи мора бити и по једна залишна соба за учпоницу. У гнмиазијским пак зградама мора бити више таквих залишиих соба. У гимназијама и реалкама морају бити још одвојене: собе за збирке, књижницу, цртање, физички п хемијски кабинет, канцеларија за директора, соба за скуп проФесора и соба за послужитеље. Ако је зграда од више катова, учионице за млађе ђаке треба да буду при земљи, а за старије у горњим катовима. Ири зградама, у којима су учионице одељене за мушку п женску децу, треба пзвести и засебне усласке, ходнике и нужнике. Члан 16. Веће школе, нарочито у градовнма треба да