Просветни гласник

К 0 в ч

в ж и и

601

од нерада, који не ствара ништа, и празнога говора, који често сем заваде ве доноси ништа друго. Навео је још, како ће она и народноме благостању, његовој привреди и имаовном стању, донети више добра но можда и једна друга наука или вештина. Јер ће она за кратко време утицати веома много и на наше занате п иривреду, те ће се иостувно развити и јача трговина с домаћим израђевинама и нроизводима, а од овога ће несумњиво осетити и наше мршаве Финансије, које нам не допуштају остварење миогих лепих жеља. За тим је прешао на увођење Ручнога Рада у нас, на начин како има да се изведе и нредотио оаасност како се може ударити страннутидом, особито у почетку, и како, услед тога, и најлепше ствари нропадну. Нови закон је увео Ручни Рад у обавезне предмете; увео га је онда, кад ни један стотивнти део наставника није спреман за то. Отуда је опасност, да се у невегитом раду не профанише и не изгуби онај углед и поштовање, које треба да има, на и ону бригу, коју он заслужује. Али закон је несумњиво тиме учинио Ручноме Раду и великих услуга. Он је учинио, да престану толики непријатељи његови, да нестане неоправданих напада ва њега, но само да се гледа, да се закон врши. Он је учннно, да се за њега интересују и стављају новеће суме у своје буџете и они окружни и школски одбори, који за њега и не знају, или знају само по имену. Он је отклонио сваку сумњу у корисносг његову, и увођеље његово у школу, и сад остаје само нитање и брига: како то да се изведе? „Ћ то је оно на чему имамо и ми и ви заједнички да радимо. А ви сте у томе ирави аиостоли. Што су они били за хришћанство, то сте ви за ову идеју. И много они имају да вам нослуже за углед, На ирвом месту, ви знате, да су они то чинили и усмено и писмено, на сваком месту, где су гоа, дошли, и у свако време. На другом месту ви знате, да они нису тражили да се иаплате за ово. Свакој идеји мора се служитн беснлатно. Иначе ће вас изнети на ружан глас, као ннтережџије, и идеја је пропала. Што дође награде, ако кад дође, то треба да сматрате само као незнатну накнаду трошкова. „Ви ћете, савршио је г. изасланик, поћи у народ, и бићете учитељи ове вештине не само својим ученицима, него и друговима својим ; и како ви порадите тамо, онако ће Ручни Рад поћи у нас и донети онога рода, што га је он донео и у другим срећним земљама, а који не може донети ни један други наставни предмет. С тога пођите весело, и у послу будите пажљиви и истрајни, с пушга уверељем да служите једној сиасоносној новини, на добро и сроћу народа, чији сге синови. И, у то име, срећан вам пут!" По овоме све су се курснсте разишле, да се спремају за посао, који их чека на оним другим курсевима. Да сноменемо још, да је овај курс, као и оба она у Јагодиии и Алексинцу, нриредило мииистарство просвете на свој трошак. Ј.

БЕЛЕШКЕ ИЗ ШКОЛСКЕ ХИГИЈЕНЕ

Разлика у употреби школских часова. Диљ је васиитања да хармонично развије све снаге човечје природе. Једнострано развијаље и најбољих снага прооветни гласник 1899. г.

човечје природе на штету других изводи увек полутанство. Модерно васпитање мало се осврће на то. Нарочито се у њему запоставља напредак тела ирема напредовању душе. И ако је у томе нравцу велике разлике у схватању појединпх културних народа данашњега света, инак се свугде јавља школа као опасан непријатељ телесном напретку — само за то што све жртвује напредовању интелектуалне и моралне стране човека. Све време, савтрудутроши се у то, а за тело остаје мало. Колико школа заноставља тело души показао је статистиком Бигг. Он је израчунао, да ђак средње ко.је школе од своје десете до деветнаесте године утроши: У Немачкој 20.000 час. на учење, а 560 час. на гимн. „ Фрапц. 19.000 „ „ ,, „ 1300 „ „ „ „ Енглеској 16.000 „ „ „ „ 4500 „ „ „ Као што се види, Еиглеска најбоље одговара оном принципу, да школа треба подједнако да се стара и о душевном и о телесном нанредовању, како ће довести до хармоничког развића свију сила. Како ми у томе стојимо, тешко је рећи поуздано. Сва је прилика, да но нашим варошима — а ту су махом средње школе—телесна вежбањаимају слаба маха. М. * Школске зграде у павиљонском систему. Игијена је већ одавно војевала против гломазних грађевина са великим бројем становника и саветовала је да се место тога подижу мање зграде удешене нрема мањем броју становника, јер су оне много здравије. Нарочито је устајала против грађења великих касарна и болница, и успела је у толико, да се у новије време за те грађевине махом усваја т. з. иавиљонски систем. Сада су почели тај систем узимати и за школске зграде. У место да се гради велика зграда са недогледним редом учионнца (махом на једној страни), са читавим лавиринтом суморних ходника и узаних степеница; у место да се у ту велику зграду стрпа по неколико стотина деце разног узраста па често и разног пола; — гради се сада више засебних школских зграда много мањих размера у неком размаку једна од друге у т. з. павиљонском систему. У њих се размештају школска деца према нгијенским и педагошким принцинима и нашло се, да је тако много боље. У таким је зградама више ваздуха, више светлости, внше сухоте, чистоће и реда, а мање сукоба између ученика и других иогрешака. На жалост тај је систем скупљи већ и с тога, што захгева већи простор, па за то тако лагано и продире. Нарочито га је мучно извести у великим градовима, где је ове већ запремљено, и гдеје немогућно добити плац, на коме ће моћи слободно стајати неколико ма и мањих зграда. У Немачкој је ирва школа ио том систему грађена у ЛудвигсхаФену и до сада је била једина, а сад граде другу у Грос-ЛихтерФелду. м. НОВЕ КЊИГЕ И Л.ИСТ0ВИ

*Ј^њиге Браство. VIII. У Београду. Штампано у краљевско-српској Драгавној Штампарији, 1899. 8°, стр. 415. 76