Просветни гласник

600 к о в

сголари, који ће спремати врата и прозоре; кречари, који ће испећи 50 — 60.000 кгр. креча и да одмах, а најдаље од 1. маја отпочну ра.д, и 5. Да се изабере одбор од 4 лица, који ће заједно с председииком и учитељем нрикупљати новац, закључпвати ногодбе, вршити нотребне набавке и у оиште водити сгарање оео иодизања школе. Ове одлуке нису остале само на хартији, већ еу и у дело приведене, јер је КЈ 'лљење тога нриреза одобрио Госнодин Министар Фиаанснја и оп се одмах отиочео купити. Априла месеца ове године закључене су све ногодбе са нојединим занатлијама : цигларима, столарима, и т. д. а почетком маја отиочет је рад. Дана 10. маја ударен је камен темељац новој школској згради, у који је узидана споменица с именом Његопог Величанства Крал.а Александра I, и именима: миннстра иросвете и црквених нослова Госаодина Лндре Ђорђеви&а, начелника окр. тимочког Г. Саве Јанковића, надзорника народиих школа за округ тимочки Г. 'Борђа И. Ничића, учитеља овд. осн. школе, кмета села Гамзиграда и одбора за нодизање школо. Школа је сада већ нокривена и довршује се. Ово ће бити једна од најлепших и највећих грађевина у срезу зајечарском, па и од оних школа, које је нодигла држава, као: у Рготани, Вражогрнцу, Лубници и т.д. Коштаће у новцу на 8000 динара, без кулука и оСталог материјала који су дали грађани овога села; а кад би се узело укунно: новац у 8000 дин. цео материјал и кулук ио њиховој вредности, онда би изнело на 25—30.000 дин. Школа је дугачка 47 метара а широва 8'25 т . Внсина јој износи с поља од земље па до симсова око 5 1 / 2 метра. Учионице изиосе: једна: 11 метара у дужипу, 7,зо метара у ширину, а 4 метра у висину, а друга: 10 метара у дужину, а ширине и висине је као и прва. Остала одељења удешена су према нравилима о грађењу школа, а тако исто и дебљина појединих дуварова равна је дебљини, која се гражи правилима о грађењу школа. Ни распореду одељења нема се гата замерити, јер су учионице, ђачки ходник и учитељска канцеларија у средини зграде а станови за учитеље, један на једном а други на другом крају зграде. Као нгго се види метавина је избегнута, на и ако су сва одељења (учионице и станови) под једним кровом, јер су улази и за ђака и за наставника одвојени. Не могу пронустити а да не одам заслужну хвалу: грађанима села Гамзиграда, који су у опште узев по све сиротног стања и којих нема више од 260 пореских глава, што пристше да на ту узвшпену сврху на подизање школе — даду тако огроман нрирез, ваљда јединствен у Србији (по 151,05 и / о непосредне порезе), дрва, камен, песак н т. д. и што тако драговољно и без ичијег утицаја се стране, сносише све кулуке око нодизања школе; кмету села Гамзиграда, Ђорђу II. Мијаилови&у, што с неизказаном љубављу улагаше тако огроман труд око подизања школе, и одборницима за подизање школе: Станимиру Илићу, Пери Ђорђевићу, Јанку Јов. Митуљевићу и Јанку Бицуловићу. Све село, сви ови грађани нрииомогоше, да у идућој школској години младе Српчиће, који журно хитају у школу да изучавају мили нам српскн језик, пи-

ч е ж и т!

сменост и друга знања, неће више кропити кигпа од капљнца са школског тавана нити гушити покварени ваздух у опој влажној чатрљи, већ ће их у овој дивотној иалати грејати свеж сунчани зрак и красити здравље, које ће и душу њихову иодизати и хранити све внше и боље иа радост роднтеља и учитеља њихових а на нонос и добро Отаџбиио наше". Докле јо овај извештај чекао иа род де се штампа у овоме листу, миниетарство просвете добило је извештај, даје ткола у Гамзшраду готова и да ће 17. ов. м. (октобра) бити вајсвечаније освећена и отвореиа. Ми честитамо вредним.Гамзиграђанима и њиховоме неуморпом нредседнику и енергичноме учитељу. Њихов рад доиста може бити за углед миогима.

0 инФОрмационог курса. — Ове године је први иут одржан ииФормацнони курс за обуку или усавршавање у Ручноме Раду оних учитеља, који ће после у овоме бити учитељи својим друговнма на окружним курсевима. Миоги окрузи, па и срезови или градови, хтели су још у току прошле годнне да нриреде ове курсеве за обуку учитеља у овом иовом предмету, али нису имали учитеља за то. Зато су на овај курс позвани оии, који су се до сад највише одликовали у овој врсти рада. Иозвано је њих 12, за сваку врсту Ручнога Рада (сголарство, нлетарство, картонажу и метални слојд) по тројицу. Курс је трајао месец дана (од 1. јуна па до краја августа). Све набавке алата и материјала извршио је раније н за овај курс и за курсеве у Јагодини и Алексинцу по наредби господина министра просвоте управник овога и свнх досадашњих курсева г. Јов. С. Јоваповић. За време трајања курс је од стране мииистарства обилазио референат за основну паставу, а сем тога још и многи други гости и нријатељи ове новине. На крају курса одржан је испит. Он је извршен на два дана раније с тога, што су готово све курсисте морале стићи или у Алексинац или Јагоднну или у свој округ, за учитеље на курсевима, који се о великом одмору тамо приређују. На овим иепитима иредседавао је изасланик реФеренат за основу наставу. Испит је бно : ирактичан, па којему су курсиете имале да израде но један модел с нотпуиим цртежем свих делова и целине, и теоријски (писмени), где су вур* систе написмено имале да разрадо поједно иитање из или о Ручноме Раду. Све су курсисте ноказале довољно марљивости, вештине и разумевања овога посла, и свима је нризната иодобност за учитеље на вишим и нижим курсевима као и по грађанским школама, о чему су им и сведоџбе издане. Но свршетку испита г. изасланик је од стране господина мииистра иросвете завршио овај курс кратким говором, из којега доносимо само главније мисли. Г. изасланик је прво нагласио важност ове новГше, нарочито у нас и за наш народни живот. Нагласио је, како се он нада, да ако ишта иреобрази наш народ и обрне га на поље истинскога културнога рада, то ће ова новина, која хвата пород његов, омладину његову и иреображава .је у навикама. Јер уиућујући је на рад и учећи је у раду, она је и уклања или избавља од бесиоелице, која је извор свима иороцима;