Просветни гласник

046

наука и

иастава

Београд данас има 4 болннце: — „Општу" или „Државну", ,Војну", „Апсеничку" и „Болницу за душевне бодести". Могао бих споменути још и „Дечју болницу" као пету, али је она тек у зачећу, па је зато пећу у рачун узимати. Еолничких аостеља било је године 1898.: У Државној Волниди 217 » Војној Болниди (за сада 200, а у скоро) • 260 ') » Апсеничкој Болници 100 Болниди за душевне болести 211 Свега • • 788 О ве податци представљају обично или пормално бројно стање болесника, али се оно слабо одрзкава. Махом је у свима тим болницима више постеља, јерјенавала велика, на се и ирекобројно болесници примају. Према томе може се слободно рачунати, да београдске болнице могу дотерати и до 850 болесничких аоетеља. Године 1898. боловало је: У Државној Болниди 2285 болесиика » Војној Болниди 3611 » » Аисеничкој Болници .... 1122 » » Волниди за душевне болести 481 * Овега ■ • 7489 болесника Ако томе броју додамо још и амбуланте нојединих болница и варошке амбулаиције (а њих је још много више); ако рачунамо, да све те болнице, због оскудице у нростору, пе примају онолико болесника, колико их се јави, и колико би их требало иримити: онда излази, да је болеснички материјал у Београду баш обилат и богат , и да би се из њега за клиничку наставу веома ласно могло одабрати и издвојити довољно и доста разноврсних случајева, који би потпунце одговарали Факултетским потребама. То могу потврдити и шеФови иојединих болничких одељења и амбуланција својим протоколима, а то се још боље видп из њихових годишњих извештаја, где их има опширније и за внше годипа изведених. По једном таком извештају, н. пр., рад на хируршком одељењу наше Државне Болнице за последњих 10 година тако је обилат и разноврстан, и стоји на такој висини сувремене науке, да ни у чем пе уступа клиничком материјалу каквог медицинског Факултета. Читајући оне податке зналац наших прилика доиста мора зажалити, што се тако диван материјал и обрада његова нису могли уиотребити за клиничку наставу, да и с те стране од користи буду. Без сумње би се то исто могло рећи и за материјал других одељења наше Државне Болнице (па и других завода) — само да га видимо сабрана и ирегледно разрађена у каквом детаљнијем стручном извештају. ') Дограђен је један *>дел.ак са 60 ностеља.

Што се тиче мртвог материјала, стоји за сада у Београду овако. Године 1898. било је лешина:

У Државној Болници 325 » Војној » 52 » Аггсепичкој 59. „ Болниди за душевне болести 62

Свега • < • 198 ' По званичним извештајима сахрањено је те године само из Државне Волннце преко 200 мртваца на рачун Санитетског Фонда, а то ће рећи: дасе за њих ннко није јављао, и да би се — у случају потребе — могли и за наставу употребити. Лоред тога било је таких лешева н по другим болницама, јамачно у истој размери. Нрема томе нема сумње, да би будуКи медицински факултет у Београду веК сада раеиолагао с најмапе 300 лешева годигиње, атоје анатомски материјал, каквим сразмерно не расиолажу пи богатији медицинсаи Факултети (Види: стр. 644.). Код толиког мртвог материјала не_би настава Анатомије и других грана ни у чем оскудевала. И еудско-медицинска па и санитетеко-иолицијска грана наше струке имала би код нас већ сада свога поља и својих објеката—јамачно впше, него гдегод у којој мирној и забаченој немачкој варошици са медицинским Факултетом. У самом рејону града Београда извршено је званичних еекција:

Године:

Судских:

Полицијских:

Сиега

1894. •

1895. ■ ■

1896. • •

■ • • 17 • ■

. . . . 20 • • • •

• • 37

1897. • ■

■ • • 10 • •

. ... 25 •

• • 35

1898. • ■

. • ■ 10 • •

• • • • 35 • • • •

• • 45

Просечно • 12-4 24-4 36-8 Од насилне смрти без кривичког дела угинуло у рејону града Београда: Године: Самоубијством : Несрећним случајем : 1894 . 9 3 1895 . 8 4 1896 . 12 4 1897 . 12 14 1898 . 16 9 Просечио • • 11*4 6-8 Према тим лодатцима може се, дакле, поуздано рећи, да наш буду&и медицински факултет не би оскудевао ни судско-медицинским ни санитетскоиолицијским случајевчма. Кад би се том материјалу додао још и онај, што га даје неносредна околина Београда, н.нр. врачарски и грочански срез — а и та допуна би се дала веома ласно извести — онда би без сваке сумње и квантитетом и квалитетом могао потпуно одговорити потребама медицинске наставе и у томе правцу. Ако све то озбиљно проценимо, па онда с приликама на страним уииверсптетима упоредимо, ласно