Просветни гласник

НАУКА И

ПАСТАВА

647

ћемо увидетн, да би наш медицински Факудтет већ н сад имао довољно и живог и мртвог материјала, којим би свој рад могао успешно започети. Сем тога поуздано се можемо надати, да 1)е та врста материјала и бројем и разноврсношћу све више напредовати, чим се буду наше болничке прилпке поправиле — нарочито, чим се наша Државна Болница буде тако проширила и преустројила, да може вишо примати, да има сва потребна одељења, и да у њој прораде нредставннци свију медицинских струка. Најпосле сме се и на то рачунатн, да ће болнице околних (па и даљих) места — нарочнго оних на железничкој прузи и воденим путовима слати свој најбољи материјал Факултетским клиникама, као што то раде све мање болнице н у другим земљама. Нарочито ћето чинити онда, кад се буде тицало каквих ређих, необичнијих случајева, а баш ти случајеви и јесу за наставу. Питапе о уређењу и расиореду стручних завода, збирака, лабораторија итд., на онда питање о уреЏпу и размештају факултетских клиника већ није тако просто и задаје више бриге. Истина је, да мн имамо већ неколико таких установа, које бпсмо одмах могли употребити и за наставу у медицинском Факултету, али нам и поре'д њих остаје још неколико — и то баш главнијих — које бисмо морали или знатно допунити, или баш сасвим изнова основати (Види: стр. 654). То би, наравно, искало повећих жртава, па тога се ми — чини ми се највише и плашимо. Али ни тај иретерани страх није основан, бар не у тој мери, како га неки представљају — нарочито, што се самих зграда тиче. При намиривању тих иотреба не треба очи упирати само у крајње резултате постепеног развитка од неколико стотина година, пего се ваља увек осврнути и на скромне почетке и раније стадије тога процеса. Пе смемо ми одмах тражити оно, што су други вековима текли иа тек сада иостигли, него се с почетка морамо задовољити и са мањим и непотпунијим. Није ни у другом свету свугде све савршено и неприкорно, него и тамо људи муку муче и натожу, како се кад може. Инсбрук је, као што рекох, добио свој медицински Факултет према приликама: поједини одељци, лабораторије и кабинети његови били су с ночетка у гимназијској згради; судска Медицина располагала је само једном собицом: па је ипак све на боље иигло. Медицннскн Факултет једног од најстаријих университета — иадованског— нема ниједног завода, ни једне лабораторије у згради, која би иоле одговарала својој задаћи у данашњем смислу те речи — иа је опет зато иа гласу. Бечки университет броји нреко 500 год. од свога постанка;

бечка медицинска ПГкола иредњачила је толико година Медицини целогасвета: па. ииак мсдицински факултет у Бечу још ни данас нема модерно уређених зграда за све делове своје, него се неки још једнако потуцају по буџацима и старим олупинама. 1 ) За време мога школовања на бечком медицинском Факултету биле су слушаонице и заводи у обичним, махом сгарим кућама, а поред тога још и тако раздалеко, да је ђак једва стизао с једнога предавања на друго. Неке (јестаственпчке) предмете слушали су медицинари (заједно с ФилозоФима) на университету у самом граду; хемијска лабораторија била је у згради „Терезијаиума" на Видену; Анатомија и Физиологија у „старој Фабрици за иушке" („А11е бетеећгГаћпск") на Алсергрунду; ветеринарска Полиција за медицинаре у „Школи за сточне болести" на Ландштрасе; курс за каламљење крављих богиња у Находишту (КжМћаиз) у ЈозеФштату итд. — и ђак је имао муке, док је све то обишао и иа време стигао — нарочито зимн. Саме зграде и локали случајпо су дошли до те части, да служе университетској настави, а у ствари иису одговарали ни најскромнијим захтевима, који се иначе на такве просторе сгављају. Тако се сећам, да смо н. пр. ми „салом за сецнрање" звали, н за тај посао употребљавали неке мрачне, ниске, загушне иросторе с малим прозорима без икакве вентилације, а баш та катедра је тада била најславнија у целом свету. С микросконом морали смо радити у једној собици, која је била смештена на дну неког мрачног и влажног ћошета у авлпји, п која ни одкуд није имала непосредне светлости 2 )... Још жалоснијих прилика било је све до скора 3 ) у сред Париза, где се — тако рећн — сав свет слеже, и ја сам се увек чудио Фраицузима, како су могли то својим очима гледати... Па кад су се такви медицински Факултети све до данас могли задовољитн са тако скромним приликама; кад све то још и данас. виђамо баш и у најнапредиијим државама: ') Од завода бечког медидинског Факултета има до даиас само Аиатомија и Физиодогија своје достојно скдониште. Нова зграда физиодошког института довршена је тек ове године, а других седам завода, иотребних медицинском 4 >акултету, нодићи ће се у току неколико година. Карактеристично је, да је ири отварању физиолошког ипститута4. Октобра о. г. нривремени вршилац дужности аустријског министра просвете пагласио од прилике исто ово, што се и у овој расирапи заступа. Међу осталим рекао је том придиком:... »да горде налате за науку нису главпо и суштаствепо; да су Хиртл, Врике и Рокитански радили у тесним собицама, и да је жеља свих пријатеља науке, да се онај дух, који је провејавао оне уске радиониде, усели и у оне палате, ,јер ће оне тек онда добити своје право значењо*. г ) Некадашњи »Ембриолошки Завод« нроФ. Шенка. 3 ) Док није саграђена нова Сорбона.