Просветни гласник

048

НАУКА II НАСТАВА

онда је доиста нескромно од нас, да одмах с почетка иштемо оно, што други нису моглм векопима створити. Ми, дакле, у томе питању треба да смо скромнији, и да се у ирви мах испомажемо како можемо, као што су н други радпдп, а и данас раде. Па и у самоме питању о грађепу нове, модерне болнице за университетске клинике ие би с горега било, да будемо мадо обазривији п скромнији, те да се немашамо заоно, што не можемо дохватити. Шта више: има баш веома озбиљних и веома стручних људи, који мисле, да грађеље пове болнице у Београду није тако тесно везано за оснивање модпцииског Факултета, као што се то обично износи.Нема сумње, да би најбоље било, и да би најсавршеније одговарало жељи свију родољуба, жељи свнју нас, кад би наше Факултетске клинике и њихова одељења одмах добили зграде и просторе, који би одговарали свима захтевима модерне Медицине: али ако ми то за први мах не бисмо никако могли извести, онда би било од нас мудрије, да се задовољимо и мањим. Тако бар веле и саветују баш и они, који су нначе у сличним питањима веома пенопустљиви, а који добро нознају потребе медицинског Факултета. Њихово .је одлучно мишљење, да се наш медицииски Факултет с почетка задовољи и са мало скромнијим приликама, па да чак ни болница ие буде тачка спотицања, о коју би се мож'да цела ствар разбила. Другим речима: они мисле, даје боље, задовољити се с почетка и с мало старијом, мањом и неподеснијом болницом — рецимо баш и овом нашом (уз неколико понравака и донуна) — па из ње онда (заузимањем и успешним радом) задобијати, освајати н напредовати, него — искључиво зграде ради у неизвесности и нустој нади чекати боља времена и одлагати пнтање, које је тако прешно, а које се друкче не може решити. Колико је то мишљење правнлно и основано, дасно је увидети. Почињали су и други медицинс.ки Факултети свој рад у веома скромним, а гдркада баш и веома неподесним болницама, на су ипак наиредовали и на глас дошли. Шта више, и данас већина медицинских Факултета не. располаже са болницама модерног система, него се задовол>ава са старим, па зар су зато ударили натраг? Како су све до скора јадно стајалс. клиничке прилике у Инсбруку, живо нам црта нроФ. Алберт, па ипак баш он заступа то мишљење, да „зграде не чине установу". Кад'се год. 1885. новела озбиљна реч о оснивању медпцинског Факултета у Загребу, па се истакло питање о грађењу пове болнпце, он је изјавио (а сагласно с њиме и Академски Сенат загребачког Свеучилишта), да не сматра иодизаље нове модерне болнице у Загребу као еоппШо зте

Оиа поп медицинском факултету, и ако су тадашње прилике у Загребу бнле исто тако неповољне, као што су данас наше. Шта впше, у потврду тог свог мпшљења истакао је проФ. Алберт као пример баш нашу Државну Болницу, доказујућн, како со и у њој може успешно раднти и до сјајних резултата доћи. Да болничке зграде не чине пи болницу, а камо лп медицински Факултет, пего да се и у скромннм II неповољним приликама може лепо успепати, јасно показују баш три најзнатнија светска медицинска факултета: — Беч, Париз и Берлин. Зграда „Опште Болнице" („АПдететеб Кгапкепћаиз") у Бечу, где су још н данас све клинике и сва одељења медицинског Факултета, тако је стара и неподесна, да не одговара ни најскромнијим захтевима данашње Медпцине и Игијене; париске болнице, које служе за наставу у Медицинн, махом су старе неподесне зграде са распоредом н уређењем, који иначе не би одговарали задаћи; т. з. Шарите (СћагИе) у Берлину је болница из нрошлога века, и не може ннкако служити за образац: — на ипак резултати тих медицинских Школа задивљују свет. Какве су најпосле биле болнице и клинике старијега доба, из којих су се данашње развиле, показује пам — међу осталим — сам Лајбниц (БеЉиЉ), називајући их „Зсттапшп тогИз" (семениште или расадник смрти) и „Тћезаигиз ЈпЈесИогпз" (ризница или „сокровпште" кужи). То данашње веће болнице махом нису, не морају, а баш и не смеду бити, ма како да су саграђене — само ако се не запусте; само ако су под савесном управом — јер се изолпсањем, чпстоћом и десинФекцијом, у онште антитнсептиком и асептиком, далеко дотерало. Истина ми треба да гледамо у нанред, а не у назад, алн држећи се опет искључиво тога начела не смемо прелазити у другу крајност, те циљајући сувише високо промашити главније циљеве. Ие смемо одмах напуштати тако важно иитање као што је оснивање медицинског факултета, ако нам за први мах не буде могу&но, сиреммти за ту установу иалате и зграде, какве смо виђали ао гдегде у великом свету'). Баља нам — као што рекох — помишљати, да је сваки почетак тежак, и да су ирви основи данашњих најве&их медицинских факултета били, може бити, још много скромнији, него што би данас били у нас. У осталом ваља и то на уму имати, да иитање о грађсњу нове, веКс, целисходније и модерније ') Постоји и код нас такав један величанствен нројекат, а.ан ја мислим, да је зато баш и остао на хартији, што је био — величансткен. Сувише велика концепција једне замисли може бити пајвећи неиријатељ њеном остварењу.