Просветни гласник

ИАУВА И НАСТЛВА

649

зграде за Државну или Земаљску Оишту Болницу и није уираво иитање университета или мсдицинског факултета, него чисто државна, административна ствар: — нсиосредна задаКа санитетскс уараве. Данашња наша Државна Болница је сувише мала и неиодесна за иотрсбе цсле земље, и држава мора што ире другу зграду иоди&и, ма се мисао о сриском медицинском факултету и не остварила. Шта више: грађење нове Опште Боднице већ је иоодавно тако акутио и неодложио нитање, да се ми испред њега сад већ више ие можемо уклањати, да га, дакле, морамо у брзо решити. Ако то не учинимо што скорије, изгубићемо миого и у очима просвећене Европе и у иајбитнијим интересима нашим 1 ). Исто тако су преке и неопходне потребе нашој земљи још неке установе, које бп с Болницом и Државним Санитехом у вези биле, а н настави на медицинском Факултету служиле. Таква потреба је н. ир. завод за бактериолошка и енпдемиолошка истраживања; завод за превентшшо каламљење, за имунисање и серо-терапију; просектура за Оишту Државну Болницу ; завод за судску Медицину и криминалну Антронометрију; завод за Јавну Игијепу и Санитетску Полицију; примаљска (бабичка) Школа с Породилиштем и Находиштем; завод за испитивање људских и сточних намирница; завод за испитивање семења, биљннх поразита н болести; завод за испитивање трговачке и ђумручке робе — нарочито стоке ит. д. — а сне те институције допуњавале би састав медицинског Факултета. Кад би их држава као своје иотребе остварила, остало би нам само још неколико установа, које би искључиво иале на рачун медицинског факултета. Поред тога би и те установе мање коштале и боље успевале, кад би ушле у састав медицинског Факултета — у коликојето могућно. Ас1 2. — (Стручне снаге) Готово исто тако стоји и с нитањем: имамо ли ми всЛ сада сиремних стручних снага у земљи, којима би одмах могли иовсрити бар најирече катедрс медицинског факултста, и како бисмо се ту помогли ? Сви ми знамо, да не раде ни зграде ни заводи, него проФесори 2 ), па с тога и јесте то питање једно од најважнијих, најсудбоноснијих. ') Ја мислим, да би се и питање о грађењу нове Државне Болиице цре решило, кад бисмо успели са оснивањем медицинскот Факудтета. Опда би то иитање иостало још акутније, и пе би се могло даље одлагати. Ео је, дакле, ноборник питања о новој Државној Болпици, тај би требао и овом другом да нриномогне. 2 ) Ја сам се задпвио, кад сам први пут ступио у лабораторију славиога Пастера — не зато, што беше величанствена, него баш зато, што беше неочекивано нроста и скромна. Још всћма сам се зачудио лаборатији славнога Лавоазје-а. ирооветни гласник 1899. г.

На то питање морам одмах нскрено признати, да бар за овај мах још немамо довољан број домаћих стручиих снага, које би достојно заступале поједине грапе научне и практичне Медицине, али ипак зато мислим, да ни то не сме сметати остварењу тако лепе и важне замисли, као што је оснивање медицинског Факултета, а ево зашто. Кад је на то исто питање још нре 14 година ироф. Албсрт из Беча за загребачки университет могао рсћи, да Хрватска има довољно и својих домаКих стручних енага, којима би све катедре свог медицинског Факултета могла досгојно попунити, опда јамачно ни с наше стране није нескромно, ако тврдимо, да и Србија има неколицину одличних иредставника неких медицинских струка, који би одмах могли заузети катедре на српском медицинском Факултета. Шире поље за стручан рад и бољи изгледи на успешну примену онога, чему се човек специјално ода, стварају стручне снаге и специјадисте, а где нема тога, онде се и највећи даровн губе; онде и најстручнија спрема ишчили и пропадпе. Таких дарова и снага, таквог „умног капитала« изгубила је Србија до сада већ много, а колика је то штета за народ н земљу, једва се може нроценити. „Спрема и воља за научне радове исто су тако предмети народиог благостања, као и угаљ и гвожђе, и раснпање у томе правцу исто је тако за осуду, као и раскош у ономе. Сваки случај, у коме је даровит и спреман човек присиљен, да се бави оним, што је испод његове вредности, мора се сматрати као национална штета и несрећа" — вели с иуним правом СаИоп 1 ). Да није било тога; да нисмо ми своје снаге у једном правцу спремали, ау другом употребљавали, или одмах баш и сасвим папуштали: не бнсмо још и данас за многа стручна питања морали тражити странце, него бисмо имали својих људи; не би наши велики дарови за свој делокруг тражили туђину, него бн остајали на дому. То је управо одговор на питање: зашто ми немамо довољно својих стручних људи? Ио себи се разуме, да је наших стручних снага за сада још мало, и да бисмо ми већи део про®есора медицинског Факултета ипак морали са стране набавити, док не бн наш подмладак приснео и на снагу стао — али ни то није ништа иеобично. Тако су чинили и други већи народи, а тако се чини и данас, гдегод се укаже нотреба. Русија је и. пр. до скора имала на катедрама својнх медицинских Факултета махом стручњаке из Немачке, па још и сада није тако редак случај, да позове коју одличну снагу са стране. Зато инак руска Медицина јако напре') ОаНои. — Еп§Нбћ Меп оГ Згепсе; 4ћет ЈШиге аис! №дг<л1ге. — 1Ј011(1оп 1874. 82