Просветни гласник

650

наука п настава

дује, и зато ипак иије изгубила свој индшшдуалан тип. Још боље се то истиче на примеру, што нам га даје један од најнапреднијих народа у садагавости — јапански. Године 1871. предлолш тадашњи јапански унпнерситетски саветник ТомојасуСагара (Тотоуази-8а§ага), да за прооесоре јапанских медицинских школа влада иозове стручњаке из Немачке, док се домаће сиаге за то не спреме. Јапанска влада усвоји тај предлог, и (посредовањем пемачке владе) добави најпре за проФесоре Медицине па университету у Токију немачког војног лекара д-ра Милера (Ми11ег) и поморског лекара д-ра ХоФмана (НоНтапп), а уз њих као учитеља немачког језика д-ра Симонса (Зппопз). Њиховим трудом и заузимањем иоче медицински Факултет у Токију јако напредовати, а влада, тиме охрабрена, настави и друге сиаге из Немачке добављати. У брзо за њима дођоше: Кохијус (Косћшз), Хиргендорф (Н}Г§еш1ог!), Депиц (БепНг), Мартин (МагУп), Лангард (Еа裏аап1), Цигел (Не§е1), Шулц (8сћи11г), Белц (Вае1/), Скриба (Зспћа), Дисе (1)188е) и др., иа за непуиих 20 годииа подигоше медицински Факултет у Токију на висину најбољих европских завода те врсте, и однеговаше међу својим ученицима лекарски и научни подмладак, који је с правом иримио у наследство катедре својих учитеља. С тога је од свих тих немачких стручњака данас у Јаиану само још проФ. Скриба п проФ. Белц, а све оне друге заменише постепено млађе, домаће стручне снаге. Међу њима је већ и таких, који су у научном свету стекли лепа гласа, а нема сумње, да ће их касније бити све више и вшпе. Имена као што су Китасато, Огата, Камајама, Осава, Кумагава, Јамагива, Окада, Чубој итд. чувена су у научној Медицини, и основи, које онп буду ударили, биће јамачно чврсти и поуздани 1 ). Према овоме сасвим је јасно, да ии ми не треба да страхујемо, што за сада још немамо довољан број својих домаћих стручних снага за катедре медицинског Факултета, него бисмо их морали — бар за ирви мах — од других народа позајмљивати. Баш нама би била та врста позајмице тим лакша, што међу својом словенском браћом имамо и таких племена, која су од нас у култури и науци далеко одмакла, а која су нам по језику тако блиска, да би одмах, или бар у брзо, могла српски нредавати. Та словенска племена позајмљују своје научне снаге и другим, баш и већим народима, иа што не би нама? Кад немачки, Фран') Види: „1)а8 јарашзсће МесЦсша1\тевеп ии<1 сНе носја1еи УегћгШтзае с1ег јаратзсћеп Агг(;е« уоп 1). ЛУ. Окас1а. — У1ег1е1јаћг8сћгЈ111иг ^епсћШсће МесИст иш1 бНеиШсћеа ВашШЈбУУезеи. Јћг^. 1899; Ш'1 3.

цуски и аустријскп медицински Факултети на својим катедрама и иа челу својих научних завода могу да уиотребе Чехе, 1 ) Иољаке, Русе и Словенце ; кад њима пије зазорпо, што за таква места немају у свако доба својих погодних спага, него их морају иозајмљивати: — зашто би то исто било зазорно за нас, који смо тек од скора почели самостално културно корачати? Ја у томе не назирем ни опасности ни штете, него, иа против, само добра и користи. Ти бп нас људп својим темељним знањем и опробаним искуством сачували од безуспешна лутања и узадудна трошка: — уштедели би нам, дакле, и времена и новца. Уз њпх би наше млађе снаге у брзо толико напредовало, да јамачно већ друга генерација не би требала никакве позајмице. А шта је једна генерација у животу једнога народа... и зар је боље бити вечити роб туђим културама, него једном учинити привремену позајмицу, па се баш њоме стално еманциповати и ослободити ? Али и та привремена позајмица могла би се иа минимум свести, кад бисмо се помогли на овај начин. По себи се разуме, да ми свих 5 година нашег медицинског Факултета не бисмо отворили на један мак, него постепено и редом: — годипу по годину. Према томе бисмо за струке, које се уче тек у 3., 4. или 5. годинн Медицине, требалн наставнике тек после 2, 3 или 4 године, а у том размаку времена могли бисмо их сиремити и из кола иаших бољих лекарских снага. Озбиљном и добро спремљеном лекару, који је годинама једну струку пратио и савесно обделавао —• атакихлелара ми имамо — довољно би било, кад би се 2 до 3 године у којој знаменитој клиници или у ком чувеном заводу, а уз каквог стручњака светскога гласа специјално вежбао, да толико научно и ирактично коракне, како би касније и сам могао ту струку заступати и њену катедру достојно заузети. Даљи самосталан рад и она велика морална одговорност на висини тога полоааја учинили би носле своје, и извели би из њега доиста нравог стручњака, као што то бива и у другим струкама — било код нас, било у другом свету. Ни тамо не долазе на университетске катедре увек само ирви стручњаци 2 ) и већ ■) Две најсјајсшје звезде бечке медидинске Школе Рокитански и Шкода — били су Чеси, а и данас има по многим медидинским Факултетима гермапских и романских илемена нрвака, који су Сдовени. 2 ) У остадом зна се и то, да ирви какадитети једне струке и нису увек у исти мах и најбољи наставниди, него да се баш 110 гдекада и међу средњим стручпим снагама и даровима може наћи изврстаи учитељ. 1'окитански је био највећи кааадитет у натолонткој Анатомији, али у исти мах и тако дов1 наставпик, да је ђак слабо што од аега могао научити. Шта иише и као нисац био је за ђака непристуиан.