Просветни гласник

НАУКА И

НАСТАВА

651

опробане снаге, него по гдекада баш млађи људи н снаге средњег тадента, које тек касније радусаврши и на глас изнесе. Могао бих навести читав низ прнмера те врсте и код нас и на страни, а сећам се, да пам се у том истом смислу искрено исповедао и сИм славни бечки лекар и клипичар — проФ. Ополцер. Често нам је овако говорио: „Госиодо ! Нисам ни ја толико знао, кад сам на ову катедру стуиио, колико сада знам. БеЛи део свога знања и искуства стекао сам, тек касније уираво нано ј. Она је, дакле, мене дигла и на глас изнела, а не ја њу, као што се то обично мисли". Има још нешто, што би нас могло уверити, да ми у томе питаау неггравилно судимо, ако на своју снагу иишта не полажемо. Ја мислим, да је чудновато, па баш и неправедно, што ми у спрему и способност наших лекара толико сумњамо, да их, тако рећи, за сваки напредак као неспособне оглашујемо, а овамо свима другим струкама широм Факултетске катедре отварамо... И не само да је чудновато и неправедно, пего баш и нелогично и неконсеквентно — бар прома ириликама, које код нас већ постоје. Наш Главни Санитетски Савет састављен је из лекара наше престонице, а чланови његови врше и дужности, које се у другим државама поверавају само стручним ауторитетима и корпорацијама. Тај Савет не само што је последња инстанција у медицинским питањима ма које врсте ; то тело решава не само питања, која спадају у надлежност сличних устаиова у туђем свету: него и она, о којима тамо последњи суд изричу само проФесори медицинског Факултета; и она, о којима се тражи т. з. в факултетско мишљење к ... И не само то, него је наш Главни Санитетски Савет по закону у исти мах и исиитна комисија за исиитане „лекаре" и „докторе " неких страних Факултета, и то не само за испит из области Државне Медицине, која би се код нас могла разликовати од других, него баш и за испит из целокупне области чисто стручних медицинских дисциплина. Чланови нашег Главног Санитетског Савета испитују дипломисане докторе Медицине и из оних стручних предмета, које су они већ једном пред стручним проФесорима медицинског Факултета полагали и добро положили... они поново оцењују знање, теориску и практичну спрему из дескриптивне и топограФске Анатомије, Физиодогије, паталошке Анатомије, судске Медицине, Рецептовања и Фармакологије, интерие Медиципе, Хирургије, Окулистике, кожних и венернНа против: Думрајхер, нрофесор Хирургије у Бечу, био је обичан дар и иикакав научник, али изврстан учитељ — нарочито за иочетнике. Славни хирург бечки — ироф. Алберт кегов је ђак.

чних болести, Гинекологије и Акушерства, Јавне Игијене, Ветеринарства н Санитетског уређења ; па кад код њих седморице можемо претпоставити толико стручна знања и спреме из 14 стручних медицинских предмета, да могу кандидата боље оценити, него гато га је оценио стручан професор тога предмета... што не бисмо могли веровати, да, би се из целе Србије нашло бар неколико лекара, који -би тек после неке извесне претходне спреме могли примити и коју стручну катедру. Онамо им већ иоверавамо дужности и дајемо права стручних ауторитета, а овамо им ни толико не верујемо, да би икад могли достићи научну висину, која се за Факултетску катедру тражи. То је неправилно, ненраведно и неконсеквентно, а за саму ствар доиста и штетно. Ас1 3. — (Материјалне иотребе) Као веома озбиљна сметња оснивању српског медицинског Факултета истиче се често и аитање о материјалним иотребама те установе и о новчаним изворима за њих. По себи се разуме, да ће медицински Факултет — и најскромније заснован — ипак од иас захтевати неких извесних материјалних жртава, на има људи, који мисле, да ми те жртве не бисмо могли поднети, а других опет, који веле, да толике жртве не би одговарале оној користи, коју би Фактично имали од медицинског Факултета. Да видимо, дакле, је ли то мишљење основано? Одмах на првом месту морам истаћи, да ираве иотребе медицинског факултета нису тако огромне, као што се обично мисли, и као што их неки радо представљају. И сами ћете касније из конкретних случајева видети, да те потребе ие премашају нашу материјалну снагу, и да Србијаможе товелико, културно дело извести ■— баш и без јачих напора —• само ако буде знала разумно располагати, и са правим потребама рачунати. Шта више: ја одлучно велим, да ми — анстрахујући од неких повећих издатака, који би се, инвестиције ради, морали једанпут за свагда учинити — за само годишње цздржавање медицинског факултета у Веограду ве& имамо иотребне суме на расиоложењу, а ево из којих извора. По званичним подацима издаје годишње: Министарство војно : за иитомде Медицине, Фармације и Ветерине 68.000 дин. Министарство ун. дела: за питомце тих истих струка - 45.000 » Окрузи, срезови и оиштине: за своје питомце по медицинској струци .... 35.000 » Министарство ун. дела и војно : за анималиу лимфу од крављих богиља; за разне серуме итд. 30.000'» Свега • 178.000 » ') Само за серум иротив дифтерије издало је Министарство ун. дела год. 1898. око 16.000 дин., а за анималну лимфу око 8.000 дин.

82*