Просветни гласник

652

ПАУКА И ПАСТАВА

Ако уз ове издатке узмемо у рачун још и издатке округа, срезова, општина и нојединих лица за серум против диФтерије, па онда путне, болннчке и друге трошкове у оним приднкама, кад се покаже потреба, да се наши грађани шаљу у стране пастеропе заводе; Ј ) и најпосле издрасавање оноликих медицинара, који о свом трошку на страни уче (а њих је внше него питомаца): онда излази, да Србија — дрзкава и грађанство — на школовање својих сипова по медицннској струци настраии, на онда на. устапове и ироизводе туђпх медицинких Факултета, и најпосле на Фармацеуте, ветеринаре и бабице издаје годишње око 500.000 дин. — ако не више. 2 ) Сав тај новац потроши се ван земље; бар половина те суме оде на туђе установе и на потпомагање туђих придика 3 ): па ипак поред свих тих тако огромних материјалних жртава ми опет немамо у тој струци оно, што наше праве потребе захтевају: — немамо лекара, где су најпотребнији; немамо их онако спремних, како би одговарало нрироди нашега народа и потребама наше државе... а камо ли да имамо правих стручњака из свих медицинских струка и сталног средишта, са кога бисмо као култЈран народ самостално Медицину као иауку и вештину неговали и унаиређивали, па гиме и друге струке иотпомагали. У кратко: поред толиких издатака ми у тој струци од туђина зависимо и за туђим очим идемо. Упоредимо ли те огромпе издатке, који, као што видесмо, не одговарају Фактичкој користи, са правим потребама медицинског Факултета за 200 до 250 слушалаца — дакле са установом, која би, бар с ночетка, таман одговарала потребама наше државе и иашег грађанства: — онда излази, да би нас целокуино издржаваж медицинског факултета у Београду и спих ученика његових стало миого мање. Ево томе нотврде и у нримерима. Целокуани трошкови университета, заједно с медицинским факултетом, износили су г. 1896/7.: У Барцелони (Шпанија) • 370.000 пезета за 1887 уч. ( ? мед.) » Вазелу (Шиајцарска) • 309.000 #ран. » 510 » (152 » ) » Фиоренци (Итадија) • ■ 380.000 лира « 595 » (306 » ) 8. Женеви (Швајцарска) • 389.000 фран. » 862 » (258 „ ) » Јашу (Румунија) • • 663.000 « 8 422 » (130 » ) » Јени (Немачка) • • • 448.000 марака » 758 » (220 » ) ') Те нрилике су веома честе. Годишљи издатак целе земље на то износи — но рачуну начелника војног Санитета, санит. пуковника, г. д-ра М. Марковића — око 40.000 дин. г ) Та би сума знатно порасла, кад бисмо јој додали и опе своте, што их наш свет чзда, тражећи стручне помоћи у туђини, кад је у земљи не нађе. 3 ) Дично издржаваље свих тих ђака у Србији не би стало ни 250.000 дин. годишље (Испореди стр. 578), а оно друго остајало би за подмиривање иотреба самог медицинског Факултета. у Каљари (Италија) • • • 180.350 лира за 237 уч. ( 90мед.) » Катанија » ... 348.000 » » 702 » (252 » ) » Колошвару (АустроУгарска) 356.000 Форип. » 726 » (108 » ) » Лембергу (Аустро-Уг.) 245.800 » »1398 » ( ? » ) Да не спомињомо годишње буџете Француских медицинских Школа особитеврсте (т. з.Есо1ез ргерага(;о1ге8 с1е теДесше е!; с1е рћагтасЈе) неких уипверситета (Везапдоп, Саеп, С1егтоп1-Ееггаш1, ВГјоп и Тоигз), који једва иремашају 70.000 Франака, навешћемо неколнко правих медицинских Факултета са врло скромним годпшњим издатцима. Годишњи буџет медицинског Факултета био је г. 1896/7.: У Лиљу (Фраицуска) 307.000 Фран. » Тулузи » 280.000 » » Нансију » 270.000 » » Марсељу » 230.000 » » Алгиру (Африка) 191.000 » Године 1883. осиован је на лавовском университету иакнадно и медицински Факултет, а годишњи буџет за његове потребе прелиминиран је са 34.589 Фор. авр. — и ако се зиа, да су просветни заводи у Аустрији добро уређени и баш издашно дотирани. Цео годишњи буцет университета у ГрајФСвалду, заједно са буџетом медицинског Факултета износио, је год. 1899. само 379.399 марака, а бар Немачко.ј, нарочито Пруској, цео свет признаје и мора признати, да своје школе држи на висини сувременог напретка, и да су јој нарочито университети тако удешени и снабдевени, да могу и другима за углед служити. По детаљном и тачном предрачуну, што га је као стручњак на молбу Академског Сената загребачког Свеучилишта израдно за пројектован медицински Факултет у Загребу проФ. д-р Јируш, износила би целокупна сума годишњих издатака за издржавање и аотребне иринове те установе 76.000 фор. авр. — дакле пи пуних 170.000 дин. — и ако се може с правом рећи, да проФ. Јируш у томе предрачуну иије ни најмању ситницу заборавио ни превидео; да није ни од чега штедео и откидао. Шта више: за тај исти предрачуп рекао је другп умољени стручњак у томе питању, славни бечки проФесор Хирургије, д-р Алберт, да је „ безусловно за арви мах сувише издашан и раскошан — да је уараво намењен за дефинитиван облик и организацију медицинског факултета, који се иостизава тек годинама и деценијама". Имајући као поуздано мерило пред очима оно, што је он при оснивању и даљем развитку медицинског Факултета у Инсбруку лично искусио, проФ. Алберт одлучно уверава, да би се годишњи буџет загребачког медицинског Факултета с почетка могао свести на 40.000 до 50.000 Фор. авр. (дакле око 90.000 до 110.000 дивара.), па да би тек касније