Просветни гласник

ИАУКА И

— после деденија — требало онодико, кодико је искао ироФ. Јируш. Томе рачуну придружује се и Академски Сенат загребачког Свеучилишта — истичући, да би потребе медицинског Факултета у Загрсбу износиле годишње између 50.000 и 52.000 Фор. авр. — дакле од прилике 110.000 до 115.000 дин. А кад се тако може рачунати за Загреб, јамачио неће бити велике разлике ни у рачуну за београдски медицински Факултет. Али да се с иредрачупом за медицински Факултет не спуштамо тако ниско, као што су то чинили нроФ. Алберт и Академски Сенат загребачког Свеучилишта, него да будемо издашнији баш и од самога проФ. Јеруша, за кога веле, да је био већ прилично издашан, опет смемо ноуздано рећи : да годишњи издатци медицинског факултета у Веограду не би ирешли суму од 200.000 до 250.000 динара. Но томе онда излази, да ни у најгорем случају српски медицински Факудтет годишње не би требао ни половину онога новца, што га Србија већ данас издаје, да своје синове за лекаре спреми и да неке своје нарочите потребе подмири. Са оном другом, већом подовииом — са оних 250.000 до до 300.000 дин. — дасно би се издржавало око 200—250 медицинара, неколико Фармацеута, ветеринара и бабица, кад не би морали на страиу ићи. С мсдицинским факултетом у Бсограду држава и народ не би, дакле, имали никаквих нових годишњих издатака, а материјална корист била би и у томе, што би сав тај утрошени новац остајао у земљи. Да је овај рачун сасвим поуздан, и да ми за медицински Факултет у Београду доиста не бисмо требали ни 250.000 дип. годишње, ноказаће још и ови податци. Као што раније (стр. 647) наговестих, ми већ имамо приличан број катедара, завода, кабинета, лабораторија и других наставних средстава, која би се сасвим згодно дала употребити и за медицински Факултет — односно за Фармацеутски и ветеринарски курс. У том ногледу стоје на првом месту катедре Зоологије, Ботанике, Минералогије и Хемије (донекле и Физике) са својим збиркама и лабораторијама, јер су оне већ данас тако снабдевене, да би одмах могде и за медицинаре Функционисати. Шта више: ја бих рекао, да би то баш било најправилније п најприродпије решење оног озбиљног питања, које се — силом неких особитих прилнка — у последње време истакло као веома акутно. Иознато је, да несразмерно велики део великошколског буџета иотроше наставничке илате, установе и заводи јестаствсничко-хемиског одсска — дакле баш оне катедре, које сиоменух, а у тај

настава 653

одсек уиисало се и ирошле и ове школске године само ио 2 Јјака. ] ) Ако тако даље устраје — а сви су изгдеди, да се те прилике неће изменути ми ћемо још дочекати, да у целом том одсеку буде много више ироФесора и завода, него што је самих ђака, те да ће државу један јестаственичар коштати 30 пута онодико колико један правник, или десет нута онолико, колико би свега потрошио, да је ту струку на најбољем и најскупљем философском Факудтету па страни јчио . 2 ) Ако дакле и у просветпим питањима морамо донекле рачунати и са материјадним жртвама, онда бисмо бага, штедње ради, моралн иоћи другим нутем. Моради бисмо се живо заузети, да те катедре пе троше бадава, него да им медицинским Факултетом и Фармацеутским курсом створимо толико слушалаца, да се бар исплате. У толнко би онда и медицински Факултет државу мање стао. Сем тих катедара, које ће и даље „на празно" Функционисати и „на суво" трошити, ако нам будући университет пе буде имао медиципског Факултета, постоје на нашој Великој Школи још неке катедре и заводи, који су за садашње придике у фидософском Факултету скупи и готово шлишни, а који би се с мало муке и трошка дали лепо допунити Ј ) Па вп та два слушаоца јестаственичко-хемијског одсех;а не јамче нам, да ће до краја у том одсеку истрајати. Ако се расиише стечај за иитомце ио медицинској, ветериаарској пли иољонривредној струци, отвориће им се бољи изгледи, и тражиће се тамо. 2 ) ј Целокутш буџет В. Школе за год. 1898. изпосио је 289.174 дип. Од тога буџета издато је за јестаственичкохемиски одсек на рачун: 1. Наставничких плата 37.900.— дин. 2. Кабинетских нотреба, и то: а., за научна средства • • 6.500 д. — п. б., » послужитеље • • • 3.540 » — » в., » кирију, нам. и огрев 7.960 »80» 18.126'80 » 3. Ботапичког Врта, и то: а., за иабавке и трошкове 11.350 » — » б., » особље и послугу • 6.000 » — » 17.350-— » Свега • 73.376-— » Кад томе додамо још суму, утрошену на екскурсије п накнадне кредите, онда можемо рачунати, да је на издржавање јестаственичко-хемиског одсека г. 1898. издато преко 75.000 динара. Рачупајмо још најпосле и то, да сам Ботанички Врт с плацем, стакларом и другим зградама нредставља мртав капитад од нреко 300.000 дин. (не узимајући у обзир и своте, које су утрошеие на инвестнцију и других завода), па ћемо се уверити, да нас тај одеек стаје годишње око 90.000 дин. А кад то срачуиамо, онда вам се силом намеће питање: вреди ли издавати толике суме па одсек, који нема ученика? Није ли то узалудап издатак и нрави раскош, ако рачуаамо само са новцем, а не и са другим Факторима? А ако су нам у овом случају они други Фактори претежнији од чисто материјалвих рачуна, што онда о медиципском Факултету друкче мислимо ?