Просветни гласник

плука

тити университетски буџет, и да ће ти стручњаци — све ако их будемо морали и са стране добављати — радо служити и са сразмерно малом платом. Богата приватна пракса надокнадићс им обидато оно, што од државе буду мање нмали. Ко би се још и поред свега овога бојао оних — као што неки веле — „огромних издатака" око нових катедара, око илата страним стручњацима, око завода, збирака, лабораторија итд., па би се с тога устезао, да прихвати мисао о подизању медицинског Факултета у Србији, тај ваља да узме у рачун још н ово. Познато је, да се медицински факултет не да на један мах створити, него да је то инстнтуција, која се мора стварати — управо полако и постепено сама из себе развијати. Према томе све те велике иотребе, које. нам највећу бригу задају; сви ти велики трошкови око инвестиције и издржавања неће доћи на један мах н у једној години, него ће се поделити на иовећи размак времена, па ћемо их тако јаиачно много боље извести, а издатке око њих много лакше поднети. Тако н. пр. прве две године медицинског учења зау, имају готово искључиво или поиоћнице из јестаственпце и других ириродних наука, или припремни, т.з. „теоријски" предмети саме Медицине —дакле Зоологија, Ботаника, Минералогија, Фнзика и Хемија — а за њих нећемо требати никаквих нарочитих спрема, јер те катедре (и заводи уз њих) постоје већ на нашем философском Факултету. За дескриитивну и тоиограФску Анатомију, за Физиологију и општу Патологију, за Фармакологију и Рецептовање, морали бнсмо се, истина, одмах с почетка озбиљно постарати — и ако и за неке од тих катедара имамо већ и сада скромних ночетака — али бисмо онда тнме снабдели две нрве године Медицине са свима потребама. У току те две године постарали бисмо се опет за све потребе оних струка и предмета, који се уче у трећој и четвртој години Медицине: — у главноие, дакле, за иедицинску, хируршку и примаљску катедру са потребним клиникама и натолошком Анатомијом. За време учења у трећој и четвртој години приуготовили бисмо најпосле и све оно, што је потребно за учење Медицине у петој нли завршној години, а то су у главноме: Очне и Кожне Болести, Сифилис , Психиатрија и судска Медицина. Тако би ностепено постајала катедра за катедром, клиника за клиником, завод за заводом... и ми бисмо при крају учења нрве генерације наших медицинара имали бар оно, што нам је за нрви мах најпрече, и без чега не бисмо могли бити 1 ). Из тих почетака — ма они били и најскром') Тај начии излођења најбоље одговара данашњем начину грађеља оних зграда, које су медицинском Факултету

и настава бод нији — ширила би се иосле та установа с године у годину свевишо и више, док времепом, својом сопсгвеном спагом и општпм заузимањем не би стигла до оне мере усавршења, која би одговарала и другим установама у нашој земљп, а тиме, наравно, и нашој природи, па најпосле н нашој иотреби. Све то постајало би, дакле, полако и постенено, а дало би се извести свотом, која је много мања од оне, што је некн израчунавају. Шта више: ја бих смео рећи, да бисмо ми те издатке веома ласно поднели — саио кад бисмо их разуино распоредили. 0 неаосредним изворима, из којих би се аодмирили ти веКи издатци око инвестиције за медицински Факултет, не бих управо морао ни говорити. Народна Скупштина и Краљевска Влада знаће у томе питању најбољег пута и начина. Народна Скупштинаје иитање о универсигету и нокренула, па јо јамачно п о потребним средствила мислила, а што се владе тиче, ствар је сасвим јасна. Она је одмах с почетка заузела одређен и одлучан иоложај према том предлогу народног представнпштва, на је према томе и делала. Увидела је и умеспост и савременост тога предлога, на га је прихватила као свој. Учинила је одмах и прве кораке у томе правцу, одредив за проучавање тога питања парочиту комисију, и нема сумње, да ће — према извештају те комисије и своме нахођењу — и даље све учинити, штогод буде требало, и штогод јој буде могућно. Она се, дакле, према том значајном питању показала вољна, па јамачно и на потребне жртве готова. Њој се не мора рећи оно, што је некад хрватској влади [рекао проФесор прашког, ческог медицинског Факултета, д-р Б. Јируш, кад су га запитали, колике су потребе нројектованом медицинском Факултету у Загребу, и који су то извори, одакле би се оне могле подмиривати ? Она не мора чути онако одлучно мишљење од стране својих експерата у томе питању, као што боше оно Јирушево, које гласи: „1рак Шг зе изисИо гзгесг тгИјепје, па је V1аАа пмта з^гШг заросеГи гдгаЛи зиеибИШа г оЂАагШ пагоА Гакот гпзШгтјот. Ако зи зе (1о зас1а паз1а зге<1з1уа га тподе — ро тоте тшјепји — кас(Мо тапје иазпс г тапје ргопиМг^пе з^гкс, пасг се зе г пасг зе тогаји ро1ге1>пг погсг ва теАгсгпзкг \'акиИе1 х ). Да има веК неких извора, из којих би се иогле иодмиривати обичпе, годишње потребе иедицинског потребне. Клинике, одељења и завода медицинских. ^акултета не сабијају се вите у једну грдну зграду, која милионе копгга, него се размепггају у омање засебне зграде — у т. з. навиљоне (навиљонски систем). Тако посебичне зграде дижу се посебице — према могућности и потреби. ') »Е1аћога4 ргоГезога рга^ко^а бевко&а вуеисШб4а, (1-га Во0ов1ауа Лгиза, о тесИстзкот &киНе1и и Ха^гећи«,