Просветни гласник

65(5

наука и настава

Факултета, показао сам ранијо, а да би се већ и у данашњем буџету — и без нових позвција —■ нашло још и некпх другпх, из којпх би се могло постепено трошитп и на веће потребе те установе, које се односе на иивестицију, показаће јасно ови примери. Према одредбп чл. 9. тач. 16. санитетског закона од 1881. плаћају се сви судско-лекарски нослови — дакле прегледи, извиђаји, секције, ексхумације и т. д. — извршенп по налогу власти, из нарочите партије санитетског буџета, па их власт „од криве страни" наплати ако може, а санитетскополицијске дулшости — парочито секције — морају лекари бесилатно вршити. Та законска одредба одговара, пстина, интересима лекара, али терети санитетскп биџет веома јако и неправедно. Због ње ће по гдекоји лекар „полнцијску секцију" да претвори у „судску" а како се опет код судских послова веома ретко деси, да власт судско-лекарске таксе доиста од „криве стране" наплати, то је онда обично санитетски буџет илатац готово свих судско-медицинских такса и трошкова. Тих издатака је код нас сразмерно веома много, иа према томе велики део целокуиног санитетског буџета не троши се на санитетске циљеве, него се употреби на нодмиривање судских нотреба — које треба да се унесу на терет буџета Министарства правде. Јамачно би тамо и наплата тих такса од „криве стране" била много тачнија и бржа, него што је данас у Министарству у. д., где јој је санитетски фонд за леђима— Да, дакле, изведемо реФорму санитетског закона у томе смислу — а то би било сасвим оправдано и целисходно — - имали бисмо одиах јсдан издашан извор за нодмиравање правих санитетских потреба — рецимо за грађење Опште Болнице, за нодизање појединих санитетских завода, без којих Санитет не може напредовати итд. — а сви ти захтеви одговарају у исти мах и најпречнм нотребама медицинског Факултета. Други издашан извор за те исте циљеве могао би се наћи у бољем н правилнијем руковању са издатцима на наше болпице. Колико би — од прилике — могло то износити,иоказаће ови иодатци. У свима нашим болницама утрошено је: НА ЦЕЛОКУПНО САМО НЛ издржавање : лекове: Год. 1892 за 15.278 болесника • • 032.248 дин. • • 69.758 дии. « 1393 » 15.382 » • • 668.624 » • • 75.571 „ » 1894 „ 15.158 » • • 731.217 » • • 95.634 » Ко пажљиво нроучи ове бројеве, не ће требати даљег коментара — нарочито онда, ако се сети, какве су наше болничке нрилике по унутрашњости.... Ја мислим, да би се врло ласно на самим лековима могло заштедети око 50% — само кад

би п грађански Санитет учинио оно, што чппи војни — да о другим уштедама и не говорим. ТреЛи издашан извор за потребе Санитета и медицинског Факултета могао би се створити редовном и правилном нанлатом болиичких трошкова, а то питање постало је код нас већ акутно ■— не само због санитетских нотреба, него баш п због самих грађаиа. Нпгде ваљ'да у свету не нронада толико болничких трошкова, колико у Србији, а нигде се ваљ'да не деси опет тако честих случајева, да се грађанима за болничке трошкове читаво имање задужи и прода. Да општинске власти воде тачна рачуна о својим становницима и њиховом материјалном стању; да уз то благовремено и у мањим оброцима наплаћују болничке трошкове од странака; да има некога, ко би био материјално одговоран за све ненравплности и погрешке у томе правцу: нити би држава губила толике суме, нити би долазило до тога, да поједини сиромаси из грађанства изгубе све своје имање за болничке трошкове. Болшм руковањем тих доходака растеротили бисмо санитетски буџет за толико, да би могао сваке године знатне суме одвајати, и на друге санитетске потребе пли бар на боље уређење болница употребити. Било би још извора, који би се, неосетно по државни буџет, ласно могли употребити за подмиривање потреба медицгшског Факултета, али се ја у даља разлагања о томе не могу упуштати. Ако дође до тога, да устреба детаљне предрачуне склапати, и неносредне изворе наводити, ја ћу то онда н опширније учинити. И ово сам изнео само зато, да на неколико примера покажем, како се може наћи већ спремних. државних извора, који би се одмах Јмогли употребнти на подмирење првих потреба медиципског Факултета. Али у питању о материјалним изворима за медицински Факултет ииа још једна важна чињеница, од које много зависи, п од које се с правом може много ишчекивати. Велика иредузеЛа — нарочито знамените културне установе једнога народа или једне државе — иостају махом удруженом снагом и заједничким заузимањем. Највишн просветни заводи — нарочито университети и поједине университетске установе — ретко су кад искључиво доло државе и државних Фактора, него готово увек производ заједничког труда п заједничких жртава и народа као јединице и појединаца у народу. Тако је од вајкада бивало у целоме свету 1 ), па тако је ') Најбоље се то види по историји иојединих университета и њихових завода. Иема готово пи јодиога без приватних Фундација.