Просветни гласник

НЛУКА и

657

бивало (а и од сада ћс бити) и код нас. Еад су, дакде, иредставници нашега народа у Скупштини онако родољубиво и одушевљено нокреиули мисао о оснивању университета у Србији; кад је Краљевска Владатај предлог народиих посланика онако вољно прихватила и с оноликом готовошћу даље упутила: — они су тај корак учииили не само у нади, да ће им цео народ то велико дело одобрити и сву бригу око његовог остварења њима оставити; него и у непоколебљивом уверењу, да ће ту мисао одушевљено прихватити сваки бољи грађанин ове земље, т'е Народној Скупштини и Краљевској Влади и делом и личним жртвама у иомоК ирите&и. То уверење има свог пуног оправдања и налази речите иотврде у небројепим примерима српског пајчистијег родољубља и најлешпег пожртвовања. Орби имају сразмерно веома много и веома знатних иросветних добротвора; будући српски университет има већ неколико својих великих мецената — иа првом месту Његово Величанство Краља Милана, па онда Велимира ТодоровиИа, Илију Еоларца, Мишу Анастасијевипа итд: — и ако се баш за овај мах не би нашао још који њима у томе раван, без сумње ће се наћи много но прилогу скромнијих, али исто тако родољубивнх синова ове земље (а јамачно и других областп, г л де Срби живе), који ће веома радо од себе одкидати, иа одушевљено на тај циљ нрилагати; који ће се после целога века тиме с правом поносити, што су н они били саучесници тог великог и значајног дела; што су и они били кадри, да нринесу који камичак за величанствену зграду

таког нросветног храма као што је српски уннверситет; што су они помогли, те се већ једном могао ударити чврст темељ озбиљнпјем, поузданијем и иравом културном папретку српскога народа. Најпосде и сам град Београд стоји ирема том иитању у некој моралној и материјалној обвези. Апстрахујући од идеалних разлога, који би га на то упућћвали, њега за то питање ангажују и његови материјални интереси. Он ће имати толико користи од сриског университета — а парочито од медицинског Факултета — да се тој установи неће достојно одужити ни онда, ако јој буде велике ноклоне учинио и знатну годишњу нрииомоћ одредио. Тако раде сви — и најмањи — градови, у којима постоје университети, па јамачно неће иза њих заостајати ни — орпска престоница. До сада се она у Свима таким приликама одликовала и другима за углед служила, па ће јамачно и сада предњачити. * Према овоме могли бисмо и на друго питање позитивно одговорити. Наше сумње и наша страховања нису основани. Нама доиста сад већ ништа друго ие емета, до необавештеност и Неодлучност, да с мало преогаоштва, постојанства, труда и жртава оснујемо медиципски Факултет, који би иам и добре лекаре давао и науку неговао; и самосталност бранио и углед дизао; и културу ширио и националну мисао пропагирао. (свршиће св)

ОЦЗЕНЕ 2 ПРНКЛЗИ

Ботаника за ниже разр. средњих школа. Но Г. Бониу израдио Ж. Ј. Јуришић. Београд, 1898. цена 3 дин. И ако се, свакако, за успех неке наставе, нарочито природњачке, гдавна важност не сме дати уџбенику, — ииак је бида тако рећи насушпа потреба, да се Козарчеви биолошки уџбеници, пошто су у своје време леио одслужили своје, замене бољим. Да ће овај Ј. уџбеник представљатн доста велики напредак у том погдеду, јамчио нам је досадатпњи Јуришићев одличан рад на нашем ботанпчком пољу, а после и то, што је (т. Вотиег писац најбољих Француских гимназијских уџбеника из свију јестаственичких наука, који је као проФесор ботанике иа париском универиросввтпи гдасник 1899. г.

зитету у Сорбоњи н као самостални научни радник не само познат с данашњим стањем ботаничке науке, него од самог почетка прн расиореду и излагању градива у своме уџбенику зна да се спусти на ниво учеиика, те да им ново знање утура у свест вешто, према њихову душевном развићу и дотадашњем знању. И одиста, овај уџбеник много је бољи од Козарчева: у њему се ночиње општим делом и у њ готово преноси тежиште ботаничке наставе; депо су изложени главни биљни региони од подгорја до на врх Копаоника и нредстављени оригиналном сликом; систематско градиво свакако је ведико, али је бар израђено брижљиво и тачно; познаје се, да су се при опису бар „претходница" имали живи примерци при руци. 83