Просветни гласник

660

ковчежиђ

К 0 Б Ч ВОДОНИК ИЛИ ВОДЕНИК ? Кад је Л.авоазије прозрео у хемизам горења и показао хемиске анализе и синтезе, извршио је реФорму Хемије тиме: што је из тих података извео нојам хемиских елемената и једињења, који је оонова и данашњој Хемији. Он је уврстио у елементе и тадашњи горљиви ваздух и животни ваздух, давши првоме име ћу<1го§епе (од хидро и генео), а другоме оху§еие (од окси и генео). Он је хтео тим грчким именима да обележи Факат : да први гас рађа — гради воду, а други киседину. Руски називи: водород и кислород, а и називи првог српског Физичара од овог века Атанасија Стојковића •. водотворни и кислотворни ваздух, 1 ) јесу верни преводи Лавоазијевих назива. Са тим називима сдичии су и доцнији наши називи : водоник и кисеоник, који се налазе још у физици Вука Маринковића, а које до данас употребљаваху сви нагаи хемичари од заната. Последњи називи водоник и кисеоник већ су се потнупо одомаћили и до скора беху једини у употреби. Тим се називима служио и Панчић кроз толики низ година, који је, као што знамо, на „чистоту језика" много полагао и који се у тим питањима саветовао с Даничићем. Али од неког времена неки наши проФесори средњих школа одбацише назив водоник, а узеше воденик, јер су држали да је други део те речи „ник" прост наставак (као у громовник, крченик...) и но томе је незгодно спојен у нрвом називу са првим делом речи „водо". И сам сам се у први мах колебао: који назив да задржим? Али када чух од пок. Ј. Бошковића, да су називи водоник и кисеоник филолоишн потпуно исправни, ја их задржах и даље. Реч је водоник, по Бошковићу, постала из речи вода и ницати, а кисеоник из речи киселина и ницати : киселник, кисеоник ; састављене су, дакле, као самопик и првоник (зуб). Мишљења сам да треба задржати одомаћени назив водоник, пошто је филолошки иравилан а стварно добар. Вбдоник је, сем тога, лепа копија Ловоазијевога ћус1го§епе-а, а воденик није. Зато још и из пијетета према творцу нове Хемије треба задржати назив водоник. С. М. Лозанић •«<• ') Физика, част II. стр. 225 и 229.

Е Ж И Т1 САВЕТИ СЕОСКОЈ УЧИТЕЉИЦИ — ЛЕДИО ПИСМО (СВРШЕТАК) Данас се већ са свију страна тврди, да паш народ физички опада и да му се средњи век смањује. Како је страшан тај Факат, који је па сву прилику истинит. Томе ће, без сумње, бити повише узрока, али ја највнше жалим на станове и на постељу сељачку. Нове зграде са собама, које су замениле старинске нолуотворене „куће", херметичкије су затворене и у њима се ваздух много јаче квари; спавање на земљи у њима је много опасније, него некадашње спавање покрај ватре у пространој и полуотвореној кући. Чудновато је то, да ни наше власти, ни свештеници, ни учитељи нису огледали да наш сеоски свет упуте да спава на уздигнутим постељама! А како би била велика добит кад би се само то успело! Биће више од половине данашњих сељака, који су прошли кроз касарну, и сви су се они привикли на високе постеље, те по томе судим, да њихов конзерватизам не би сметао увођењу ове благодатне новине. Све ми се чини да би овде требало само женскиње победити. Ето ти још једие леие идеје за твој позив ван школске учионице. Никакви трошковп не могу бити разлог против те новине. Сваки сељак уме направити ма и најпростије ногаре, положити преко њих четири даске, или исплести лесу; свака сељапка уме изаткати сламњачу, а суве сламе има, хвала Богу, у свако доба године. Па и иокривка им није увек како треба. Добри вунени губери су још и које како, али они од тежиие су сувише тешки и не задржавају довољно тонлоте, а и поњаве су за покривку кораве, танке и неподесне. Све би се то могло заменити и јеФтинијим и бољим јорганима вуненим. Може бити, да и самој теби изгледа немогуће, да сама сељанка може јорган направити. А међутим ништа нростије од тога посла. Ја се у својој кући служим вуненим јорганима; за непун дан сашнје се врло удобан и врло укусан покривач. Учини ми љубав те покушај да само један сашијеш, па ћеш се уверити да је то врло проста ствар, и да је много бољи од свакога памучног, јер је лакши, јеФтинији, а може се и целокупан опрати. Ево ти и мало упутства за то. Има врло лепих, шарених тканина, које сељанке чу. За јорган је довољно четири