Просветни гласник

83'

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

659

код одрасле биљке да даје нове корене — бочне, а после знамо, да се н у серији биљака, прво издиФеренцирало стабло (још код Мизстеае-а) па корен (тек код Р<;егн1ору1;ае-а). — Ни у којем се случају не зове цео цвет перигон (27. стр.), него се у опште и чашица и круница укупно називају перијантија, а ова се назива перигон, кад су у гдавном подједпако обојени и чашичини и круничини дистићи. И у овом се случају чашичини од крун. дистића не распознају увек само тиме (код Бониа „1оијоигз а се"), што се налазе изван ових, јер н.пр. код питоме и неких врста дивље перунике на чашич. листићима има читава група длакастих израсди дуж средишног ребра с лица. На 5. стр. казати: Свака је семенка у главном истоветна („зеткМе"), јер баш пасуљевих зрна, која су с разлогом узета за први пример, има за децу јасно различних, само истнна по боји и величини; и „пред јесен плодови граха, крље и др. сазру и из њих по пуцању испадну зреле семенке" (а не „и донесу семенке, које из њих испадну), јер су оне ту и пре потпуног зрења. — Мислим да „сниске а кржљаве врбе" (131. стр.) биће плеоназам, јер „кржљавост" је смањивање у целој запремини, па и у висини: код Бониа стоји: „Без агћтаеаих, 4е1з ^ие <1е ппштев 8аи1ез, зои!; аи881 1ге8 гађои§П8". — У русе није плод „љуска" као у СгисБега него „као љуска"; љуска је двоок плод, а у русе је једноок: нема једноставног тина или преграде, изрично баш вели и Зсћппрег у „Бећгћисћ с1ег Воиптк 1иг Носћ8сћи1еп" (454. стр.). Па и поједине ставове у излагању о листовим радњама требало је друкче и мало боље стилизовати, а нарочито с обзиром на то, да између угљендиоксида (С0 2 ) и воде (Н 2 0) утицајем светлости бива известан дубљи хемизам у хлорофилним зрнцима (које писац на овом месту и не помиње, него тек код водњаче на 73. и окрека на 120, стр.); имајући ово у виду не ваља рећи нн „асимилација угљеника", пошто је овај чист чврст, ни „асимилација угљене киселине" (него „угљен-диоксида", једио што је тачнији израз, а друго што деца под киселином увек замишљају све нешто течно). Јур. нигде не помпње лику и њену задаћу, ма да је липина лика и децп иозната. Односно иојединих речи и термина, рећи: црпстн и црпу (а не црпети и црпе), поморанџа, хмељ, хладпоћа, свидица (а не свила), ахенија као хемија (а не акеннја), цикадее, марханција (а не маршанција). Треба рећн двонолни (а не двосиолни), и у црквеној литератури и књиговодству утврђоно је да се каже „мушки иол"; калиптру у Маховина

назива каптара, Коз. капуљача, а Ст. Јакшић кукуљица. С обзиром на „асоцијације" (и ако нам народне речн не могу бити ружне и за исмевање) треба ђацима рећи шппурак и кукуруз а не шипак и куруз, а колико сам ја могао уочити, ирви су изрази и чешћи у народу. Израз „печурке" нигде не номиње, бар за глдве с јасним клобуком. Племе млечика (а не млеча, јер по Коз. млеч је Абег рМапоМез Б.); пе ваља „стаблу или деблу" (86. стр.), јер дебло је само примарно стабло. Панчнћ зетен (1а »тате) назива семе, кад је једно зрно, а збир „семење"; међу тим како ми изгледа, писац поједпно зрно назива семенка, а семе да је иешто општије, тако као што је нпр. „травка" појединн стручак какве граминее, а „трава" укупност травака, као што је „род" укупност плодова (донесе род, а не зна се баш колико комада нлодова). — Француски нридев (Ш!егеп1ез треба нревести изразом „разне", а (Муегвез са „различите или различне" (што већ указује и на неједнакост у лику или изгледу), и онда израз „биљка" не би негде обележавао појам јединке, а негде (39. и 132. стр.) врсте или Феле. — Нлеве (§1итае) су класкови а плевице (ра1еае) цветни приперци, а не као да плеве одговарају чашици а плевице круници (102. стр.); по теорији све 3 чашичине љушчице су са свим ишчезле, а од 3 круничина делића остале су две ситне љушчице (1осИси1ае). * * * На завршетку, пожелев писцу при изради II издања веће слободе у преради Бониева уџбеника, указаћу и на то, да је овај уџбеник писан за стари а не нови наставни план за ботанику и зоологију. Он је водио рачуиа о томе, да преко зиме престаје активни живот биљака, и свакако написан је на моа,ернијим основицама, али му се има замерити, што је најважније ствари и из зоол. и бот. оставио за 1 р., и што за бот. нпје јасно опредељено, као оно за зоол., шта ће се прећи у I а шта у II р., па ће бити тешкоће и забуне, а иарочито како код нас често ие предаје исти наставиик две године узастопце зоол. и бот. у I и II р. А. међу тим Јур. уџбеник ночиње општим делом и у главном тако је удешен, да би сваки умешан наставинк могао своја предавања удесити тако, да готово ни о чем на часу не нроговори, што не би могао ученицима и очигледно показати, и то и онда, кад се не би, као по старом плану, имада у II р. прећи минералогија с геологијом и то децембра, јануара и Фебруара. Крушевац. Милан М. Томић