Просветни гласник

К 0 в ч

15 Ж И Ђ

661

метра за лице (од две поле), и толнко за поставу. Један килограм меке, ашчешљане вуне довољно је. Вуна се разреди подједнако но сашнвеној навлаци, коју по том треба заједио с вуном преврпути, ушнти и прошити. * Нигде, ваљда, није шире и благотворније поље за рад учитеља, учитељице и свештеника сеоског од хигијенских поправака у животу нанхег народа, а но несрећи баш у том се правцу у нас ништа не ради. Но мислим да се од једног женског чељадета, као ти што си, моаге очекивати у том правцу Бог зна шта, али паметна учитељица, трајно утичући целог свог века у овом правцу, могла бп, свакојако, врло много учинити. А кад се здружи рад и осталих интелигентнијих људн из села и власти нз околине, помоћ би била свакојако знатна. Ти, на нример, не можеш световати сољака, да прп зпдању куће дигне таваницу внше но што то он обично чини, да изреже нрозоре веће, да собе патоше даском! то би био посао свештеников н учитељев, али би и ти могла колико толико упутитп женскадију да одржава потребпу чистоту у кући, зими умерену топлоту у соби; да често проветрава собу, да не суши обућу у соби у којој се спава, да ствари износи на сунце — и друге ситнице, које су но здравље од великог утицаја. Па онда узми храну. Шта би се све само ту имало поучавати и утицати па наше сеоско женскнње! Наш сељак који све из земље очекује обраћа врло слабу пажљу на своју градину с поврћем, које, готово рећи, п нема никако. Отуд је и пзашла та аномалија, да се наш народ лети, при најтежим радовнма, храни најлошијом храном, при којој „киселица" заузима прво место. Ето ти и ту прилика да поучиш сељанке, да из добро уређене градине с поврћем излази снага и здравље теагаково. Замени у своме селу киселицу, која је по здравље тако штетна, простом чорбом од црвених патлиџана, која је нашем саоском свету непозната, па си више учипила добра него најбољим годишњим успехом у својој школи. Ја пећу да ти ређам све ситнице на које би требало обратити пажњу и утицати на паше сеоско женскиње у погледу одржавања народног здравља. Ти си учила хпгијену и уиознала си са њеним главним правилима, па ће ти лако битн уочитп махне и поправке које би се могле извршити. Али не могу да ти овом приликом не скренем шшњу на једну ствар, по моме мигаљењу, врло важну. То је иециво хлеба. Тп си још врло млада, па ниси имала прилике ни да видига оне невоље, које нагае сеоске редуше имају, нарочито у задружнијим ку-

ћама. По неколико проја ваља им пре зоре сваког дана умесити и испећи и то све на обичном огњишту у супрашци и под вршницима Па док је било шуме изобиља, то се и којекако вршило, али данас, кад и сам сељак на много места мора да купује дрва, то је ирави мученички посао. А. све би се то избегло, кад би свака сеоска кућа озидала по једну најобичнију пећ за пециво хлеба. Сеоско женскиње дахнуле би душом и ту би мисао, без сумње, свесрдно прихватило, самокад би га у томеко упутио и подстакао. Женскиње би се ослободило великог терета, хлеб би био иеченији и здравији а трошак мањи, јер би се дрво могло заменитн сламом, која често без икакве употребе пропадие. Заборавила сам ти наноменути још .једну ствар, коју сматрам као врло важну за народпо здравље. То је кречење. Осим тога што окречена кућа даје отменији изглед, креч је још и најбоље дезипа>екционо средство и ирава благодет за здравље укућана. А то је прави женски посао, који у нашег сеоског света још пије довољно у обичају. Ето, порадп у том правцу и постигни успех само у неколико кућа, па куд ћеш лепшег културног утицаја, који се од тебе с правом очекује. * Кад човек погледа наш сеоски свет на саборима и заветинама како је чист и свечана изгледа, никад не би веровао, да му је живот у кући нрава противност томе. У кућн нашег сељака доиста има често и сувшие мурдарлука, који би требало лечити. На сваки начин то се даје лако иротумачитп и оправдати ириликама његовим. До скора, а на доста места још и данас, у нашег сељака н није било соба, сем вајата у којима су нека чељад одвојено ноћивала. Ииаче се живело у куАи, где се за патос није пи знало, и спавало се крај ватре и пепела. Сеоске улице нигде нису насуте ни калдрмисане, те се три четвртине године живн у самоме блату. Уз то помињем сеоскога света рад по њивама и непрестани додир са земљом. — Све је то јак разлог, што на неку особиту чистоту пије могуће било ни мислити. Али из дана у дан наша се села нолако нзвлаче из тога стања. У иовијим зградама већ се нздвајају собе, које се често и патошу, и у онште све више продире всћа уљуђеност у живот сеоскп. Сад треба сељака само мало јаче покренути да боље нрииази иа чистоту свога тела ' и свакидашњег одела, и на ред и чистоту собе и куће, па ће се брзо још јача промена осетити. Ето, на пример, досад је ирављење сапуна бнла велика вештина, која, не верујем, да је где у село могла продретп, а како је сељак слабо новчап, могло би се рећи, да се у селу за саиун ни знало иије. Наше