Просветни гласник

662

ковчежиђ

сеоско женскиље велику муку и данас мучи за прање својих преобука. На више места употребљава уму и њоме пере, а млаћењем тешким пракљачама, којима се рубље више поцепа, са силе јада оперу се и убеле кошуље и остале преобуке. Данас оцењују културу поједипих народа нрема количини сапуна која се потроши, и по томе би наш народ дошао готово на носледњу пречагу на тим лествицама. Па зар да н даље тако остане? То би био прави 1'рех, кад се данас за два часа, без икаквог особитог труда, справи санун не може битп бољи. Наш народ, и ако се стално не храни јачим мрсом, ипак преко године: о Божићу, Ускрсу а нарочито о слави и заветинн коље кад јуне, кад свињу, овцу или козу. То знам, да свака средња кућа добије годишње бар толико лоја и осталих мрсних отнадака, колико јој је довољно за санун преко целе године. Зар мислиш да би сеоском женскињу тешко било објаснити, рецимо, овај прост рецепт за прављење сапуна: Наједан килограм камене („бечке") соде, која се раствори у десет литара воде, ваља додатн четири килограма мрса. Пошто све ово проври, ваља да се кува два сата и тада је сапун готов, али да би се стегао дода се томе једна прегршт кухињске соли, и још се мало прокува. По том га треба скинути с ватре и сасути најбоље у какав четвртаст сандучић преко кога се мете једна крпа да не дође сапун до даске, јер се од крпе лако после одвоји. На дну сапуна остане неки талог мекши од сапуна (дригије). И дригије се могу корисно употребити. Додају се цеђу, тепостане јачи и тада је особито добар за прање соба, јер љутина његова уништи собне инсекте. Па не само то, него у колико прилика би ти могла постизати ту чисменост и уљуђеност! За такве су утицаје најлепши велики празници, а нарочито славе и свадбе, на које наш народ особито пази. Спрема се, рецимо, слава у кући које твоје познанице. Теби се ваља наћи тамо. Твоји би савети и мала помоћ, у таквим приликама, били одвећ корисни. Прво, рецимо да их упутиш да је и грехота и срамота дочекати свеца у неокреченој и прљавој соби. У нашег сеоског света истина нема неког особитог намештаја, али оно што има треба тога дана довести у што свечанији изглед. Унуги их, да на столу треба да буде чист чаршав, наравно у тој кући изаткан. Покажи нм како се славска свећа може лено окитити, нађи им се око прављења славског колача, нокажи им како се нраве оне шарице по њему, — таквих ситница има врло много, које се после из куће у кућу брзо иреносе и тако се неосетно креће напред жи-

вот сеоски. Али при свима тим упутствима ваља сталио имати на уму, да све поправке, које се нредузму, ваља ло могућству да не стају новаца, јер би то свакој новини бпла одвећ слаба страна Драга моја Јело!. Мене чпсто страх нодузима кад у мислима ночием ређати све дужпости, које би ваљало да на своја још слабачка плећа примиш. У чисто моралном погледу њих лма тако много, да се нн поређати не могу. Поменула их ја овде или не, живот ће те и прилике у њему упутити, шта све у којој прилици ваља да чини једна савесна и добра учитељица српска. Нрема томе ја бих их све могла изоставпти, али неће бити на одмет да поменем ј ош по нешто, чега се могаднем у овај мах сетити. Нигде се човек човеку не мозке тако ириближити и обвезати га, као услугама, које му учини у правој невољи, а иарочито у болести. Такве тренутке не треба да пропушташ јер ће те они највише приближити и омилети твојој околини. А у таквим приликама и утицај ће твој бити врло важан. Не мислим да те направим каквим женским дилетантом лекарем. На против баш нарочито мислим да ти као врло важну ствар напоменем, да се никад и никојом нриликом не упушташ у тај тугаљиви посао. Колико је данас и самих лекара, који у многим болестима са зебњом приступају болесничкој постељи, јер је лечење ствар врло тешка. Све што би ти у тој прилици могла нрепоручити, то је, да те упутим да озбиљио прочиташ Енигу о здрављу, издање Књижевне Задруге, па ћеш из ње сазнати шта је у болестима дужност лица од којих се очекује каква услуга и помоћ пре лекара, и шта она могу и смеју чинити, па се према томе и унрављај. Ту ћеш видети, да би твој утипај био више у томе: да се хигијенски, колико је могуће, олакша болест, и да се невољнима буде па руци да се до лекара дође, а с друге страпе: да се утехом, често и милосрђем, олакшају тешкоће, које болест и невоља собом доносе. Особнта дужност би ти била у таквим приликама да одстраниш лажне бапске лекарије, које су упропастиле небројено драгоцених живота. * Наше је сеоско женскиње, као и женскиње целога света, веома религиозно, и из те велике побожности често удара и у крајност, те чини више него што и сама црква истражује. Велика је штета по наш економски живот, што се у наш жеиски свет уселило тако много празиика, за које ни црква не зна. У том погледу српска би учитељица, која је већ стекла љубави у својој околинп, могла нешто урадити. Али не заборави, да ти при том ваља