Просветни гласник

КОВЧЕЖИЂ

бити веома обазрива. Колико има празника, које наше сељанке с највећим страхопоштовањем помињу, п сваког оног, који би покушао да им препоручи да у те дане раде, оне би сматраде као безбозкника и несрбина! Шта мислиш, како би прошао онај, који би световао сељанци да ради н. пр. на Огњену Марију? За то ти и ведим, да ти ири том ваља бити врдо обазрива. Ади зато има у години још врло много дана, у које се не ради, и против којих би се могдо сдободно војевати. Кодико некаквих „лудих" четвртака, „младих" нетака, среда и уторника има, које наше женскпње празнује, на штету наше домаће привреде! Ти ћеш се зачудити, кад их све прибележиш (а то треба да учнниш) и кад се увериш, како нам они запуштају и уназађују толике нрешне нослове. Користан је утицај у том смислу, не може сумње бити, само ваља при том бити пажљив, те се не огрешити о религиозност и праву побожиост, која је најлепша одлика наше, нарочито женске сеоске чељади. Побожност је њима она силпа духовна снага која их одржава и одакшава њихов веома тежак положај, и ко би им то одузео или окрњио, доиста своје грехе не би могао никад покајати. * Још ми је остало да тн наиоменем нешто о твоме личном животу и понашању. Ја у овој нрилици, без сумње, чиним нешто што је излишно, кад ти већ имаш своју тако мудру матер, која те је без сумње до сад свему томе упутила, али као твоја стара учитељица прпсвајам и сама право, да ти и о томе што рскнем. Не заборави, дакде, да онај, који хоће другога да поправља и да на њега утиче, ваља сво.јим животом да одудари од обичног света. Нарочито теби као учитељици ваља присвојити све најлешне особине женске душе, јер ти ваља увек личним прнмером носведочити оно, што би хтела да у другога изазовеш. Све врлиие: чистота душе, чедност, скромност, побожност, вредноћа, милосрђе, ваља да постаиу стадне особине твоје; тебе ваља да подузму и хуманитарпи и натриотски осећаји у служби тако деликатној као што је твој позив, јер уиамти, ја ти и иа овом месту понављам, да учитељство пије занат, већ мисија, која ти је иоверена да је извршнш. Ето ти, драга Јело, некоднко савета, којих сам се могла сетити, п које је бпло могућпо у писму изложити. Као што вндиш, ја се нисам удаљавала од твога питања, н излагала сам само оно, што би теби бндо у дужности ван шкодске учионице. Твога рада у шкоди нисам се хтеда дотицати. Ти и сама знаш да је наставничка вештнна

663

ствар, коју ваља годинама нзучавати и да се она не да тако лако у кратко изложити. Зато си се ти толике године и спремада и слушада тодика уиутства од својих наставника, људи много умнијих и надлежнијих од мене за то упућивање. Ако те кад придике доведу са сдужбом у коју варош нашу, онда те тамо очекују дуасности друге врсте. Лични твој утицај у граду већ не би имао ону моћ, коју он у селу има, ади тамо је опет обидатији утицај на саме ученице непосредно, нарочито у девојачким гиколама, од којих се данас очекује да нам препороде варошку женску мдадеж, п даје врате с погрешног и штетног правца, којим је досад упућивана. И ако се тим шкодама да добар иравац, ако нам досадашње погрешке послуже као искуство за иоиравку онога што се досад покварило и оштетидо, онда ће удружен рад наставника варошких и сеоских, потпомогнут и другнм умним људима и женама из вароши и из села, без сумње развити један нов нараштај, који ће одговарати добу своме и поставити пашу драгу Отаџбину на своје право место! Она се тада неће имати зашта стидетн својих јевропских другарица, као што су се н у прошлости њени синови такмачили с другим народиман бистрим умом и витешком племенитошћу, и као што им нису ни на културном пољу измицали. Нека би Бог дао само да сваки Србин и Српкиња тачно појме своју дужност, па се тада не би требало ни мадо пдашити за будућност нашега народа, који се и у старини умео одликовати својим лепим особинама. Та мисао нека и тебе загрева н нека ти не да да се замориш на трудноме позиву, који си себи изабрала и на који сви ми иолажемо најлеише иаде. А сад, драга моја Јело, твоја те стара учитељица љубазно иоздравља, са топлом жељом: да ти Бог улије што више снаге, да на том трновитом путу не посустанеш, већ да постигнеш најлепши успех, који ће, поред осталих, нарочито обрадоватн твоју негдашњу учитељицу, а садању нријатељицу, ирепуну најлепших жеља за твоју срећу. Видов дан 1899. год. у Иожаревцу М. Големовикка

ГЛАСОВИ 0 ШКОЛАМА Шволе у Српству Двадесетнетогодишњица Срнеке Више Девојачке Школе у Панчеву. — 10. новсмбра о. г. нрослављада јо панчевачка Виша Девојачка Школа двадесетпетогодншљицу свога иостаика. Ова школска свечаност отиочета је, но српском обичају, благодарењем у цркви а затим је било водоосвећење у школи,