Просветни гласник

664

К 0 В Ч В Ж II И

која се находи до саме дркве. Баш у истн дан и у исти час, као и ире 25 година, у 11 часова нре подие, ио свршеиом благодарењу и водоосврћењу, сви што српски мисле п осећају —• двет грађанства ианчевачког — похитоли су у велику свечану двораиу српске црквепо-школске оиштиие, да иокажу своју радост, што је Виша Девојачка Школа дочедала своју двадесетиетогодншњицу и да својим присуством увеличају ову свечаност. Ученице су отпевале прво иесму у славу школе. Затим је унравитељ г. Јован Поиовић у лепом говору изнео у кратким иотезима историју школе, доказујући да српски варод, који је у почетку овог столећа имао да се бори за свој опстанак и ако је бно можда заостао у културном цогледу, не изостаје ипа.к по својој снособности од осталих цивилизоваиих народа. За доказ томе наводи Србију, која је за 80 година свога живота стигла у култури све образоваие народе, који су на своме усавршавању вековима делали. „Народ, иели даље у своме говору г. Поиовић, који се ие стара о образовању свога женскиња, гледа само на једно око." У 1871. год. оностратш Срби осетише потребу да прогледају на оба ока и Одбор Срнкиња Паичевкиња, као и Новосаткиња, нослаше молбу Земаљском Сабору да се отворе Српске Више Девојачке Школе, да се Српкиње у срнској школи на српском језику уче и иросвећују. Њихова молба иотггомогнута оним родољубима Србима, који тада беху на Сабору, буде усвојена н године 1874. буде отворена Новосадска Виша Девојачка Школа, која је јуна месеца о. г. славила своју двадесетпетогодишњицу, и Паичевачка Виша Девојачка Школа, која већ 25 годиаа успешио ради на шпрењу просвете код Српкиња Панчевкиња. У своме говору г. Поповић јо изнео све тешкоће које је школа имала да савлађује и помеиуо је све добротворе који су те тешкоће олакшавали и школу у свому помагали. После говора управитољева председиик српске црквсно-школске оиштине, г. Каменко Јовановић, срдачно је и речито заблагодарио у име сриске црквене школске ошптиие свима, који су помогли отварање, развитак и напредак школе. За овимјеједиа ученица у нме својих другарица поздравила г. Дни. Топаловића и г-ђу К. Петковићку, којн су од постаика тколе у њој бнли и који даиас такође навршују 25 година свога трудног али нлеменитог наставничког рада. Лоиом и хармоиичном песмом завршише ученице први део црославе. У вече јо била беседа са игранком и банкетом, на коме су били чланови цривено-школске општине, члаиови патроната, наставници и наставнице школе и гостп из Београда. Колико је ова школа постигла свој циљ и колнко је омиљена код Сривиња панчевачких види се најбоље из тога, што су већи део ирограма ижеле већ раиије свршене учепнце њене, које су нродужиле да негују леие вештине којима их је ова школа поучила и које су и даљо остале у певачком хору. Лепу алегорију л Школски рад," коју је написала г-ђа Дан. Чакловићка, учитељица ове школе, пзвеле су ученице III и 1У разреда. Сваки предмет, који сс у школи предаје, ириказивала је по једна ученица, која је била тако обучена и удешена како самомо предмету којн представља најбоље одговара и свака је у лакпм н депим стиховима изиела важиост предмета који ириказује. И прнказивање уче-

ница и сама алегорија заслужују сваку иохвалу. На бапкету јо участвовало до 40 особа. Том је ириликом наздрављено доста здравнца. Прва и најлеиша била је здравица, коју је потнредседник школског патроната наздравио госгнма лз Београда а затим друга г. Др-у С. Касаииновпћу, којн јо био на Земаљском Сабору кад је школа осннвана и чнјој се заузимљивости има понајвише благодарити на овако ејајно ностнгнутом резултату само школе. Сутра дан у 11 часова про подне бно је помен свима умрлим добротворима, наставницима, наставницама и учеиицама Више Девојачке Школе, и тиме је ова свечанос-т завршена. д.

Шгеоле у Русији Увођење обавезне паставе. — У Русијп још није заведено обавезно идење у основне школе, то је велики број неиисмених. Сад настојавају да заведу обавезно иохођење основних школа. Почећс с Петроградом и нетроградском облашћу, па ће оида постенено заводити по свима губернијама јевронским. У Петрограду ће почетн са умножавањем основних школа. За малу децу, која станују мало дпље од школе, подићи ће се у разним крајевима града и нредграђа иреко стотнну пансиоиа, где ће деца ноћивати. * Припремни разреди за гимназију. — У Русији се све више онажа, да нпје довољно знање, које доносе ученици, који свршивши основпу школу долазе у гимназнју : ие читају правилно н с разумевањем, не умеју ла пишу правилно и лепо, те због овога не могу напредовати ни у рускоме ни у осталим нредметима. Овога ради јо збор руских иедагога у Петрограду изнео мишљење, да би ваљало завестн припремне разреде, у којнма би ученпци основних школа, уз ирипомоћ спремних наставника, што боље изучили руски језик и писменост.

Шкоде у Аустро-Угарској Гимиазије у Аустрији пре недесет година. Ове се годипе навршило недесет' година, како је извршепо основно нреуређење аустријских гимназија. Тим иоводом у некојим листовнма прпказују су аустријске гимпазије пре педесет година. И доиста уређење ових школа било је много друкчије но што јо данас. Гимиазија у Аустрнји ире 1848. —49. годнно била је чедо језуита. Ималаје шест разреда: чотири нижа — граматикалиа, н два виша — хуманпстичка. У ирвоме и другомо разреду нредавани су ови иредмети: веронаука, латински језик, историја и математнка. У трећем и четвртом учно се још н грчки језик, али тако јадно, да су учеиици с муком могли читатн из читанке лакших грчких текстова. У сва четири нижа разреда главни је предмет био лагински језик, али се и овде није тежило за тим, да ученици што боље иознаду сам дух овога језнка, већ је главни циљ настави овога нредмета био : да ученици иауче што боље писати и говорити латински. Историји и земљопнсу нијо обраћана иажња, а немачки језик или језик краја у коме је била школа никако није ни предаван. У петоме разреду био је најважнији предмет нојетика, а у шестоме реторика. Предмети нису, као сада, дељеии на наставнике, по