Просветни гласник

666

жним школским надзорнидима годишња је плата 4000 а среским 2000 динара.

Шаоле у Африци Школе у Трансвалу и Орању. — Услед рата, који се води између Енглеске и трансвалске и орањске републике у АФрици, у последње доба са особитом нажњом се драти и цени културни и иолититки живот ових аФрнчких држава. Захваљујући томе, почиње се нисати и о школама ових држава. По једноме листу доносимо ове податке о шволама у трансвалској и орањској републици: Бури нерадо таљу своју децу у јавне школе, већ им узимљу приватне учигеље, и ако се овога радц излажу великим издацима јер се приватноме учитељу плаћа обично око 150 динара месечно, дају му се све потребе и ставља му се на расиоложење јахаћи коњ. Љубав према школи у Бура је врло развијена, те ако је у селу само десет ученика, за јавну школу, одмах подижу игколу и узимљу учитеља, коме илаћлју преко две стотине динара месечно и још му за свакога ученика да.ју по 4 — 5 динара на име додатка. Наравно, да у малим местима, где је мало деце дорасле за школу, школе не могу бити сталне, већ се учитељи селе од места до места. У републици Орању похођење основне школе обавезно је. Школске су књиге врло јевтине; сиромашним ученицима дају се бесплатно. У школн се учи у главвоме: читање, писање, рачунање, певање и библија. У боље уређеним школама предаје се и граматика, историја и нешто мало земљописа.

ПРОСВЕТНИ ЗАПИСИ

Тридесетогодишњица Кр. Срп. Народнога Позоришта. — 30. октобра ове године навршило се тридесет година, како је отворено наше Кр. Срп. Народно Позориште. Тога дана пре тридесет година нагаи глумци и наши драмски уметници први су се пут видели нод својим кровом, у дому нарочито носвећену богињн Тилији. У сиомен тога дана ове године прослављена је, и ако скромно, у Народноме Позоришту тридесетогодишњица позорипшога. дома. Прослава се ограничила на дна вечера, 8. и 9. новембра. [Јрве вечери, после нове увертире Даворина Јенка, била је једна. декламација у славу кнеза Михајла, који је највише иомагао, да српско позориште у Београду добије свој дом; иза овога. био је нарочито спремљени нролог, па су представљана два комада Јоакима Вујића, ирвога одушевл>епога радника иа стварању српскога народнога иозоришта. Сутра дан, 9. новембра, приказап је у позоришту, у одломцима, развој наше драмске књижевности од Јоакима Вујића до наших дана. Упоредо са овим огледало се, да се представи и хронолошки преглед наше музичке уметности, у колико је ова везана за позориште.

Тридесетогодишњица про®есорске и директорске службе. — 1 5. вовембра ове године прослављена је тридесетогодишњица неирекиднога рада у храму нросвете једнога скромнога а одличнога просветнога радника нашега. Тога дана наврпшло се равно тридесет година, како непрекндно ради као гимназијски'

проФесор и директор, директор Гимназије Ераља Александра I, Михајло МарковиК. Тај је дан прослављен врло скромно али свечано у гимназији, којом слављеник управља. У овој лепој ирослави участвовали су и наставници н ученици Гимназије Ераља Александра I. У десет часова пре подне искупили су се једној повећој учионици сви наставници са ученицима, и нослали су тројицу изасланика да позову слављеника, да дође у њнхову среднну. Чим се директор Марковић нојавио из свога стана, који је ту у школи, ученички хор је запева.о за ову ирилику нарочито спремљену песму. Кад воћ стигао у разред, сви су га поздравили радосним усклицима, ца га је по том ноздравио у име колегијума Гимиазије Краља Александра I, најстарији члан професорске колегије те школе, Ранко Петровић, врло леним говором, у коме је истакао и леио оцргао све тешкоћо наставничке службе, које је слављеник, за свога тридесетогодишњега ненрекиднога рада у школи, имао и срећно савлађивао ; изнео је и заслуге слављеникове за школу и омладину, истакавши и све лепе одлике његове, којима се и као наставник н као старешина увек одликовао После овога поздрава отиевао је ученички хор „Многаја љета," иа су нз свакога одељења по један ученик и у нме ученица три ученице приступиле слављенику, да му честитају тридесетогодишњицу и да му захвале на раду око одгајивања и васпитавања српске омладине. Слављеннк, врло тронут, лепо се захвалио наставницима своје школе, умоливши их да истрају у своме позиву, и ученицима, које је позвао да слушају своје наставнике, како би уснели у наукама, те били на дику својим родитељима и од користи своме народу. По том је отневана КраЛ )вва Химна и ова је скромна свечаност завршена. Овој свечаности нрисуствовали су и многи поштоваоци директора Марковића, ван проФесорске колегије Гимназије Краља Александра I, дошавши да честитају слављенику доиста ретку прославу. Директор Марковић рођен је у Крушевцу 31. октобра 1849. године. Основну школу свршио је у Крушевцу, гимназију у Крагујевцу и философски Факултет Велике Школе у Београду. По свршетку Велике Школе ностављен је, 15. новембра 1869. године, за суплента јагодинске гимназије; 15. Фебруара 1871. годнне премештенјеу крагујевачку гимназију; 20. априла 1873. године постао је проФесор у Тој школи ; 11. августа исте године премештен је у крушевачку гимназију ; 15. августа 1878. годиие постављен је за проФесора београдске реалке; 1. новембра исте године премештен је за проФесора прве београдске ниже гимназије ; 16. августа 1880. године постао је директор нишке гимназије ; 19. септембра 1892. године премештен је за проФесора неготииске гимназије, а 17. октобра исте године за професора зајечарске гимназије, па је 12. јануара 1893. годпне враћен у нишку гимназију за професора ; 15. августа 1893. године поново је иостављен за директора нишке гимназије, у комејезвању остао до 20. октобра 1897. године, када је ностављен за директора прве београдске гимназије, сада Гимназије Краља Александра I, којом и сада управља. Навршио је, дакле, тридесет година непрекиднога рада у школи, управљајући и школом, као директор, пуних осамнаест година. Честитајући директору Марковићу тридесетогодишњицу наставничкога рада, желимо му да дочека и про-