Просветни гласник

84*

ковчежиђ

667

слави и четрдесетогодишњицу своје слулсбе у просветноме храму.

Историја српске и југословенске књижевности у Великој Школи. — Смрћу пок. Светислава Вуловића остала је упражњеиа катедра сриске и југословенске књнжевиости у Великој Школи. Министар нросвете и дрквоних послова, желећи да се ма и иривремено попуни ова за вас тако важна катедра, усвојио је одлуку философскога факултета и сво.јим оретиисом од 21. октобра ове године упутио је Љубомира ЈовановиИа, проФесора на расположењу, да до даље наредбе у Вел. Школи иредаје историју српске и југословенске књижевности, и Јовановић је већ почео предавања из овога предмета.

Народна Библиотека у Београду. — У мају, јуну, септембру и октобру ове године узајмљено је из Народне Библиотеке у Београду, или је читано у са мој Библиотеди, 3523 књига, листова и рукоииса, и то: У мају је издато ван Библиотеке ; научних књига на страним језидима 86, на срискоме језнку 94; забавних књига: на страним језицима 16, на српскоме 43, — свега је у томе меседу узајмљено књига 239. Читано је у Библиотеци: научних књига на страним је.шцима 212, научних књига иа српскоме језику 166, рукоииса србуља 18, листова 50, — свега 436; свега је у мају узајмљено или у Библиотеци читано књига, листова и рукописа 675. У јуну : дато је ван Библиотеке научних књига на страним језицима 41, научних књига на српскоме језпку 59, — свега ва.н Библиотеке 100 књига. Читано је у Библиотеци на страним језицима 150 књига, на српскоме језику 200 књига, листова 20, — свега 370. Узајмљено је из Библиогеке илије читано у Библиотеци у јуву свега књига и листова 470. У сеитембру . дато је ван Библиотеке : 150 књига на страним језицима и 146 књига иа српскоме Језику, — свега 296. За то време читано је у Библиотеци ни страним језицима 190 књига, на срискоме језику 403, србуља 13, листова 27, свега 633. Свега је, дакле, у септембру читано ван Библиотеке или у њој 929 књига, листова и рукописа. У октобру: дато је ван Библиотеке 807 књига, и то научннх на страним .језицима 198, научвих на српскоме језику 403, забавних на сграним језицнма 51, забавних на срискоме ,]езику 155. За ово време читано је и прегледано уБлблиотеци: књига на страним језицнма 218, књига иа срнскоме језику 327, листова 32, рукописа 51, штампарских првииа 11, географских карата 3, — свега 642. Читано је ван Библиотеке или у њој у октобру свега 1449 књига, листова и др.

Народна Библиотека у Крагујевцу. — Место Јована Максимовића, дојакошњега библиогекара Народне Библиотеке у Крагујевцу, који је постао школским падзорником, те не може и даље вршити и дужност библиотекара, претиисом министра просвете и црквеиих иослова од 28. октобра ове годиие одређен је Милан Мајзнср, ироФесор Гимназије Кнеза Милоша Великог, да поред редовие дужиостн врши и

дужност библиотекара там. Народне Библиотеке, добивајући нарочити хонорар за овај рад.

Ретка прослава. — Архимандрит НиКифор ДучиК, академик, прослављени књижевник наш, нрославио је 18. овтобра ове године иедссетогодишњицу своје службе цркви и четрдесетогодишњицу свога рада на књизи и науци. Архимандрит Дучић рођен је у селу Лугу, код Требиња, у Херцеговини. Ту је провео детињство. У седамнаестој години осгави с благословом родитељским село, у коме се родио и где је нрве године свога живота провео, и оде у оближњи манастир Дужи, да кзучи књигу и да се посвети Богу. Жељан науке дошао је касније у Београд и свршио Богословију, слушајући и иредавање г Буре Даничића, тада проФесора Велике Школе. Касније је ишао у Нариз и на там. универзитету слушао општу историју, философију , географију и стару јеврејску и Француску књижевност. Вративши се натраг у Херцеговину, настао је, сада већ као народни првак у томе крају, да што више помогне своме народу, те га и видимо као најистакнутијега радника у народиоме иокрету у Херцеговини 1861. године, — међу првима а у јуначкоме боју и на збору. Народни иокрет од 1861. годиие несрећно се сврши, те Дучић пређе у Црну Гору, где му поверише уираву тамошњих основних школа. 1868. год., на позив кнеза Михајла, дошао је у Београд, у коме је, с малим ирекидима, остао до данас. 1876. год., кад је Србија била иовела рат за ослобођење подјармљене браће, Дучић је похитао на бојно поље, и као командант добровољачкога кора ибарске војсгсе борио се за слободу и нрава српскога народа. У другоме рату Србије с Турцима, 1877.—78. године оиет је похитао у бојне редове, командујући усгашким чегама јаворске војске. Иовераване су му и врло важне политичке иоверљиве мисије. Архимандрит Дучић зиузимао је у државној слу;кби угледне иоложаје. Био је у последње доба библиотекар Народне Библиотеке и чувар Народнога Музеја. У свима јавним пословнма нашим узимао је учешћа, а био је одликован миогнм ночасиим звањима : био је вшпе пута носланик у Народној Скупштини био је нредседник одбора за школе и цркве ван Србије, потнредседник Главнога Просветнога Савета, нредседник' Српскога Ученога Друштва. Био је и наставник Њег. Велнчанству Краљу Александру I. Архимаадригу Дучнћу је до сада нуђено шест пута епискоиство у Србији, и он је увек такву понуду одбнјао, желећи да у миру што више нривреди науци и што боље послужи остварењу заветне мисли свакога Србина. За четрдесет година свога неумориога рада на књизи и науци Дучић је много урадио. Први пут се јавио у књижевности својим прилогом у ГилФердингову Зборнику „МонограФија Тврдоша (Требиња) у Дужи", и од тада мало које године, да није што предао јавности. Највећи је број својих књижевних послова објавио у Гласнику Срискога Ученога Друштва. Носледњих година почео је све своје радове прикуиљати у зборнику, чиј је натиис „Књижевни радови архимандрита Н. Дучића". Придружујући се многобројним поштоваоцима архимандрита Дучића и његова рада, честитамо му ретко славље, са жељом: да још много година поживи, ра-