Просветни гласник

670 к о. в

језера и њихове околине, у трећем делу о местима и народу, и у четвртоме о комуникацији. На крају је библиографија снис&, којима се писац служио при изради овога дела. Дело је посвећено песнику Змају Јовану Јовановићу. * (хгашаМка ћгта18ко^а јег1ка га пјге гаггес!е 8гес1пјШ §ко1а. Карјвао Ђг. Т. МагеИс, кг. вуеис. ргоГезог. 1899. Изак 1 пак1а(1а кпјј^аге Н. Наг1тапа. 2а§геђ. 8°, стр. 267. Ова је књига намењена учепицима нижих гимназијских разреда. У њој је у кратко изложена цела граматика нашегајезика — хрватскога, како вели проФ. Маретић. Има три дела: у првоме је делу наука о гласовима, у другоме наука о облицима и у трећем наука о реченици. * Ђурђевско цвијеће. Вриједној омладинп убрао и скитио Радоје М. Вуксан, учитељ. У Пакрацу. Штампарија Ј. Зоричића, 1899. 12°, стр. 64. У овој књижици, која је намењена омладини, ови су прилози: Породична срећа, васкршња прача; Дужност, парабола; Слатка забава, парабола; Бо-. лест калиФа Џавара, скаска А. Бјељскога, превод с рускога; Јунакова награда, црта из историје, и Биједни отац, цртица. „Дужност .је штампана пре тога у Голубу", а „Јунакова награда" у Оиладини. * Српске народне несле. Прибрао их Борко Боришић. Београд. Штампарија П. Ћурчића, 1899. 8°, стр. 303. У овој збирци пародних јуначких песама наших, намењеној омладини, прикушвене су тридесет н три народне и једна уметничка епска песма. Народне песме узете су из Вукова Зборника, друге, треће и четврте књиге. Збирка је намењена поглавито ученицима народннх школа, те су према томе песме одабране, и избор је испао доста срећно. Циљ је збирци, да се ученици, млади Срби и Срикиље, из ових песама науче бити: милосрдни и болећиви према бедницима и невољнима, као ђакон Стеван; бити свагда правични, као Краљевић Марко и мати му Јевросима; чуваги и увек славиги крсно име, као војвода Тодор; бити храбри и јуначки, као Краљевић Марко, Милош Обилић, Хеља Крилатица и толики други народни јунаци наши; бити искренп и верни другови, као Милан Топлица, Иван Косанчић, Мали Радојица и други; љубити своју отаџбину и ж,ртвовати се за њу; волети и чувати срнске задужбине, као што је чинио „Милош у Латинима" ; ионосити се дивним и богатим српским оделом, као Каица војвода; волеги и чувати своје родитеље, као Ива Сенковић ; верно и иредано служити своме владаоцу, као Милош Обилић. Пред текстом песама је повећи увод, у коме се млпди читаоци упућују, шта све ваља да запазе у иесмама. На крају књиге је оиет поговор, у коме је укратко изложена наша најновија историја. Да су још уз иоједине песме и иотребна објашњења, нарочито страних речи и ређих облика наших, ова би збирка песама намењена омладини, могла бити без замерке. Али и оваква каква је корисно ће нослужити као ваљана читанка за омладину и на-

е ж и ђ

род; ми бисмо само желели, да се у што већем броју растури у парод, нарочито по крајевима, куда ретко допире ваљана књига наша. * Са Влтаве на Нишаву. II. Од др. Александра Љ. ШитровиКа , Задар. Штампарија Шпира Артале, 1899. 8°, стр. 181. Књиге не добисмо. По другим листовима бележимо њену појаву. Дође ли нам књига до руке, рећи ћемо о њој у једној од идућих свезака коју више. За овај мах помињемо само толико, да по једној оцени писац ове књиге „доктор Митровић пише топло, одушевљено, српски". * Истормја српског народа за трећи и четврти разред основнијех школа. Приредили Шиле ЕовачевиК и Лазар ИеровиК. Прегледала и одобрила К. Ц. Школска Комиеија. Цегиње. Државна Штампарија, 1898. 8°, стр. 169. Тек сада нам дође до руке ова књига, којајо спремљена да послужи као уџбеник за народну историју у цриогорским основним школама. Књига је подељена у два неједнака дела. У првоме делу је, после краткога увода, кратак преглед српске историје, од иресељења Срба у ове крајеве до данашњих дана; а у другоме је делу одвојена историја Црне Горе (Зете), опет кратак преглед најважнијих догађаја. Први део је израђен по Српској историји Ковачевића и Јовановића, или још боље, по Јовићеву уџбенику за историју; други део рађен је то поглавито по Милаковићу, те тако нису у овај део унети ресултати најновпјих истраживања у историји Црне Горе. * Иенти и Инка. Новела фипског приноведача Пистари Нејверинте. Превео с немачког С. Д. МијалковиЛ. Београд. Штампарија Савића и Комп., 1899. 12°, стр. 60. Писац ове новеле мало је нознат код нас, а но његовим леиим причама ваљало би, да га и српски читаоци знају. у толико ире, што код Пејверинта имамо тај необичан случај, да четрдесетогодишњи сељак напусти плуг и ностане књижевником. Пенти и Инка, новелица његова, коју српски чптаоци добнвају у преводу С. Д. Мијалковића, носи на себи све одлике, чиме се карактеришу и остали радови овога приповедача: наравствене је садржине, проткана је љубављу ка истину и нанисана је врло лепим и лаким стилом. * Извештај о српској Вишој Девојачкој Школи у Панчеву на крају њене двадесет и пеге школске 1898—99. године. Сиремио Јован Поиовип, управитељ. У Нанчеву. Штампарија Браће Јовановића, 1899. 8°, Стр. 40. Напред је у овоме извештају леп чланчић од Д. В. „0 стручном образовању женскиња", а после су редом ови одељци, у којима се говори о школи и раду у њој за последњу школску годину: Наставни план за 1898. и 1899. годину; Власти и старешинства ове школе; Важнијс наредбе и отииси ; Учила; Припомоћ ученицама ; Школски фонд;