Просветни гласник

К 0 в ч

Е Ж И Ћ

669

том захтеву лекара, али се мало но мало и код њих учврстило уверење, да би та ре®орма у елементарној иастави била од велике користи. Нароиито је то мишљење ухватило корена у Швајцарској, па се онда отуда ширило и по другим областима просвећене Европе. Разлози који иоткрепљују то мишљење јесу у главноме ови: 1. Писање на табли од шкриљца квари очи. Ако се нише писаљком од шкриљца (као што је то обично), оида је оно, што се напише, сивасто а не бело, и веома слабо и иејасно одудара од сиве подлоге саме таблице. Ако још табла нпје добро убрисана (а и то је обично), него још мокра или мусава, онда су нисмена и слике на њој још много нејаснији и неразговетнији, те јога внше море и кваре вид. 2. То иисање квари и рукоаис. 0 тврдом писаљком на тврдој (нееластичној) таблици тешко је слободно руку иоводити и писати. С тога је правилно, да ономе који се на тај начин иисања навивне, рука изгуби ону гипкост и слободу у покрету, која јо потребпа за лен рукопис и брзо и разговетно писање. Црте такога рукопиеа су махом тврде, а и писање је сразмерно миого спорије. 3. Учитељи не уиотребљују мастило и хартију махом само за то, што веле, да мања деца не умеју њима манипулисати, а то у ствари и јесте истина. Али је исто тако позитивно, да и већа деца, кад већ буду оставила нисаљку и таблицу, те прнхвате перо, мастило и хартију, не ће одмах бити тако вешта, као друга, која су се тим материјалом већ служила. И та деца морају се на уаотребу тог аисаЛег (и цртаћег) ирибора тек навикнути, — а кад се већ тражи навикп, онда је увек лакше, навићи се одмах на нешто ново, него се најпре одвикавати од нечег старог и укорењеног, па се тек онда навикавати другоме. 4. И ако се мастилом деца мрљају и прљају, ипак се мора рећи, да се чистоКа можс у школи одржати и осеКај за чистоЛом боље неговати, кад се писаљка и табла од шкриљца и:ј школе истисну. Ваља при том нарочито помишљати на опо гнусно брисање тих таблнца, пљувачком сунђером и прстима, па још па случајеве, где деца хоће таблицама и да се мењају. У тим приликама могла би таблица иостати и узрок ширењу какве заране, н. пр. диФтерије или јектике. 5. Најиосле камена таблица у руци детињој може бити и оруђе, којим ће оно које друго дете ударити и озбиљно новредити. У томе смислу најонасније су те таблипе нарочито онда, кад немају оног дрвеног оквира, а то је у нашим школама врло ретко. Рђаво начињен оквир распе се одмах првих недеља употребе, па је онда сеченица табле гола. Ако дете тешком таблом замахне, а сеченицом ногода, опда се може десити несрећа и при најблажем удару. Ирена свему оволе н са лекарске и са педагошке стране ваља камену таблицу и писаљку из основних школа гонпти и панирном заменити. Паиирне табле од та6 .1 е од шкриљца нису много боље — бар што се тиче јасноће н чистоће — а и оловка није писаљка за прво писање. Најјасније се детнњем оку истичу облпци на белој хартији а црним мастилом изведени, па с тога је увек најпоузданије, да се тај магеријал употреби. Препоручују чак и за цртање (у основној школи) неро,

мастило и (за то згодној) хартију, и веле, да је у многоме погледу та.ј начин бољи. /»■ »Х-о НОВЕ КЊИГЕ И ЛИСТОВИ

^њиге Зшуовини Ђулики и Ђулићи увеоци. У спомен педесетогодишњице пјесникова књижевнога рада издао одбор за прославу. 1899. ГОтампа Српске Штампарије у Загребу. 8°, стр. XII и 207. У овој лепој књизи прикупљене су најлепше лирске песме Змајеве, већ познате нашим читаоцима као ЂулиЛи и ЋулиЛи увеоци. Већи део песама већ је познат из дојакошњих издања ових песама Змајевнх; већи део велимо, јер у овоме зборнику има и песама, које се сада први пут објављују. Јесу ли те несме нове ? — На ово питање овако одговара сам песник: „Нису нове. — Све су оие погекле онда, кад им је време било, само су неке остале као недовршена, или за ппампу неудешена песма, а неке само као летимична прибелешка". То је песник „одмах носле, или иодоцније, дотеривао, колико да нристане уз до сада штампане песме". Има две-три несме, које су из ранијих издања биле изостале из разлога, што се у њима огледа несииково „свагдашње нријатељевање спаЛ )Ивању самртника". „Те би песме, вели песник, онда нашпле на много више негодовања него што мнслим да ће сада наићи. А сада се и мање обзирем на то, па сам их етО уврстио". Свега је у овој збирци сто и четрдесет 'Булића и Ђулића увелака. Издање је за сваку иохвалу, те ће ова књига бити у свакоме погледу .један од најлепших украса у свакој српској кући. * За Јанка. Издали Павле ЖиринковиК и Мил. ПавловиЛ. Београд. Нарна радикална шгампарија, 1899. 8°, стр. 52. У овој књижици две су Јанкове приче : Драма, до сада нештампана, и После кише сунце, која је пре десегак година штампана у Отаџбини. И једна и друга нрича су од бољих ирнча Јанкових, те би у истини читаоцима било ускраћено „ретко задовољсгво", да ова књижица није угледала света, као што видимо из поговора, да је могло бити. * Илитвичка језера и њихова околина. Нанисао К. Д. Ш. Са 66 слика и две карте. Наградила „Матица Српска" из задужбкне Јована Наке В. С. Миклушког. У Загребу. Штампано у Срнској ЈНтамнарији, 1899. 8°, стр. 180. Ово је ирво потпуно дело на српскоме језику о Плитвичким језерима п њпховој околини. Писац се трудио, да му дело буде што аанимљивпје и поучније, те је описе иснреплетао народним прнчањима, уврстивши и неколико народних песама, и додавиш велики врој лених слика. Дело је подељено у четири дела: у првоме се делу говори о орографији, у другоме о хидрографији Нлитвичких