Просветни гласник

1'АДЊЛ ГЛАВНОГА ЦРОСВВТНОГА САВЕТА

Савет је, разгледавши ову књигу а и еаслушавши повољно мишљење о њој од неколициие чланова, одлучио : да се ова Француска Читанка може примити за привременн уџбеник у нашим средњим школама. VIII Прочитано је писмо г. министра нросвете и црквених послова од 21. септембра ове године ПБр. 9793, којим се пита Савет за мишљење, да ли би требало књигу „Теорија Књижевности" за више разреде средњих школа од г. II. II. Ђорђевића прештамнати и у колико нримерака. Нре но што би Савет донео своју одлуку ио овој ствари решио је: да се претходно упита писац г. Ђорђевић, да ли би он био вољан израдити и трећи део „Теорије Књижевности" — Појетику", пошто се у овој књизи, о којој је реч, налазе израђена само два дела: Стнлистика и Реторика. IX Црочитано је писмо г. министра, просвете и црквених послова од 5. октобра ове године ПБр. 11163, којим се спроводп на оцену молба г. Јанка Л.укића, проФесора, који је молио, да се његова „Синтакса српског језика" за ученике средњих школа или откули, или да се допусти њена употреба као школске књиге у нашим средњим гаколама. Савет је саслушавшп мшнљење извесних чланова, којима је ова књига из раније позната, одлучио: да се она може примити као привремени уџбеник у нашим средњим школама. X Прочитано је писмо г. министра просвете и црквених послова од 11. октобра ове године ПБр. 11491, којим се спроводи на оцену молба г. Мите Стајића, књижара, који је молио, да се књиге: Аритметика и Геометрија за III и IV разред, од д-ра Ф. Мочника, а у нреводу и преради г. Стевана Давидовића, проФбсора војне академије, приме за гимназијске уџбенике. Савет је, с обзиром на раније донесену одлуку, по којој су од истога иисца примљене књиге за I и II разред, одлучио: да се и ове за III и IV разред приме као привремени уџбенпци у нашим средњим школама. XI Г. Богдан Поповић усмено реФерише о молби г.г. Јована Мирковића и Вацлава Ведрала, који су молили да буду ностављени за учнтеље музике и нотног певања у којој од наших средњих школа. Г. Поповић налази, да молиоци нрема чл. 64. за-

695

кона о средњим школама немају квалиФикаци .је за учитеље тих вештина, јер ни .један од њих није иснунио погодбе поменутога члана закона, т.ј. ни један од њих иије свршио „шест разреда какве средње школе", те према томе не могу бити ни пуштени, да своју стручну спрему посведочавају нарочитим испитом. Савет је усвојио ово мишљење г. Поновића и одлучио је: да г. г. Мирковић и Ведрал, немају пронисане квалиФикације за учитеље музике и нотнога иевања. XII Председник г. д-р Војислав Бакић саопштава Савету, да је прегледао молбу и документа г. д-ра Душана Гајичића, свршепог студента на јенском универзитету, па је нашао, да г. Рајичић има квалиФикације за нредавача у учитељским школама. Савет је усвајајући мишљење г. Бакића одлучио: да г. д-р Душан Гајичић има квалиФикације за предавача у учитељским школама. XIII Прочитан је реФерат г. Стевана М. Трифуновића, вишег учитеља, о „Прописима за округло писање* које је израдио и за унотребу у II разреду средњих школа понудио г. Вића Малетић, учитељ цртања у пенсији. Тај реФерат гласи: Главном Просветном Савету Главни Просветни Савет, на 709. састанку, иаволоо је одлучити: да ја ирегледам и оценим „Нроцисо за округло нисање", које је у 6 свеаака израдио Г. Вића Милетпћ, пеиз. учитељ цртања, и ионудио за употребу у II разреду средњих школа. Захваљујући најдубље Глав. Просв. Савету на поворењу и одликовању, част ми је да учтиво поднесем Савету мој извештај о вредности ових нрописа за наставу округлог писања. Округло иисање (Копс^е, КигкксћгШ), јесте начин писања новијег, Француског порекла. Пише се нарочитим затупљеним перима, учи се лако и има разноврсну примену, те се с тога одавна иредаје и у средњнм и у стручним страним школама. Код нас се округло писање до сада учило само у неколико школа, али је новим Наставним Планом, ирошле јесени, уведено у II разред гимназије, и с тога је добар уџбеник за овај иредмет доиста потребан сада нашим школама. Предавајући округло писањемного годинау средњој школи, 6 година у Државној Трговачкој Школи и 11 година у Недељној Школи Београдске Тргов. Омладине, нмао сам прилике да код ученика са тако разноликом сиремом, орактички огледам разне методе, које сам нанлазио у страним уџбеницима тога нредмета, како за средње тако н за стручне школе. С тога ће мој суд о понуђеним нрописима Г. В. Малетића, бити тачан.