Просветни гласник

НАУКА И

707

3. И апсолутан и релативан број сдушалаца филозофског Факултета држао се све до г. 1895[6. готово на једној мери, а од тога доба почео је опадати. Последњих година опао је на пречац веома јако. 4. Број техничара био је све до г. 1895|6. и апсолутио и релативно подједнако низак, али је од тога доба почео знатно расти. Размера између фреквенције техничког Факултета у I. и II. споменутој периоди стоји као 1 : 2-3, а између I. и III. као 1: 2-7. Ако бисмо тим појавама хтели тражити правога узрока, могли бисмо — у главноме — наћи ово: 1. Укупан број ђака наше Велике Школе опао је без сумње с тога, што су најпрече редовне државне нотребе снагама из правничке и ФилосоФСке струке колико-толико нодмирене, те је остало само још да се но гдешто попуни. Може бити да је узрок том опадању и то, што је Србија у последње време стекла и неколико других стручних школа. У најновије доба иде много ђака из Гимназије и Реалко и у Војну Академију. 2. Број нравника јесте апсолутно мањи, алије њих ипак баш у последње време релативно више (60-90—58 - 85—66 - 66%), а то ће рећи: да правни Факултет има још једнако највећу атракциону снагу — јамачно с тога, што правници још и данас имају бољих изгледа за будућност, него филозофи и техничари. 3. Философски Факултет држао се бројно све до г. 1895.;6. готово на једној мери, па је од то доба ночео стално опадати — може бити због носледњег нреустројства Велике Школе. У аоследње време аао је још јаче (више него за 100%) — по свој нрилици највише с тога, што је новим законом о средњим школама укинуто неколико завода те врсте, те се абитуријенти — не помишљајући иа школе других врста — побојали, да као свршени филозофи неће добити места за иаставнике. Сем тогаје тим истим законом регулисано и питање о полагању проФесорског испита за средње школе, и то на начин, који држави даје више гаранције за бољи успех у настави — тражећи од свршених ФилосоФа и нре и после положеног нроФесорског испита неке извесне године школске праксе. 4. Фреквенција техиичког Факултета расте постепено — без сумње зато, што су се изгледи свршених техничара за будућпост знатно поправили. Сам закон учинио је у томе правцу нешто, а сем тога су се и друге арилике у земљи на боље окренуле. Грађевинарство, саобраћај, рударство, шумарство, индустрија и т. д. ночеше се код иас у

последње време живље развијати, а тиме, наравно, и техничарима боље изгледе отварати. Кад све то на рачун узмемо, морамо признати, да ее фреквенција аојединих факултета наше Велике Школе доиета и еама регулише. Као што се види : она се уаравља арема ириликама, иотребама и законима ове земље, а то нам даје гаранције, да Ие исти тај случај бити и са фреквенцијом нашег будуЛег медицинског факултета. Она &е се донекле и сама регулисати — тако, да никада неЛе доКи до араве хиаериродукције лекарских снага и до лекарског иролетаријата. Бројно стање наших Факултета последњих година. показује нам (и ако скривено и међу редовима) још нешто, што стоји у некој каузалној вези с нитањем о научном пролетаријату. Онај несразмерно велики број правника наше Велике Школе јамачно није само изр;Гз и последица праве потребе и слободног избора, него је донекле и знак силе и невоље. Међу данашњим, иравницима наше Ђелике Школе има без сумње и знатан број таких, који тај факултет нису изабрали ио својој доброј вољи, по свом најбољем убеђењу, по својој жељи и својим наклоностима, но својим снособностима и своме дару, но предходној спреми и смишљеном плану: него од невоље и силом — немајући друга пута и начина, да школовање доврше. Као свршене гимназисте слабо би у Техници напредовали, све ако би на њу и воље имали, што је ређе наћи;') у Војну Академију примају само известан број питомаца н ишту од њих нарочите квалиФикације; с филозофским Факултетом слаби су изгледа за будућност; Трговачка Академија није згодна стручна школа за абитуријенте из гимназије; медицинског Факултета, Фармацеутског и ветеринарског курса ми још немамо: па шта им онда друго остаје, него да сви редом — хтели, нехтели — пођу у права. Ту чекају какав сретан случај: какав стечај за државне питомце, да их из те невоље избави и за коју АРУ 1 ! струку спреми 2 ), или, ако до свршетка остану, уче, полажу и нолозке — само не питајте: ') Код нас и реалци беже од Техиике, и уиисују се у друге Факултета — махом у нравни. Иар је до сада бивало неколико таких случајева. 2 ) Да је то доиста тако, види се већ ио томе, што таки правници веома лако и радо иаиуштају свој Факултет, чим им се укаже која згодна нрилика. Тако је н. пр. код нас већ сасвим обична појава, да се на расиис за државне аитомце ма које струке јављауу иравници из II., III., аа баш и IV. године. На овогодишњи стечај за нитомце ветеринарске струке јавило се н. ир. свега 12 комнетената, а међу н>има 3 правника, ксји су свршили 2 године правног оакултета. Исто је тако било и ири стечају за иитомце Министарства Привреде. Највећа је јагма за питомачка места по медидинској струци... Многи и касније на Медицину иођу.

89*