Просветни гласник

708 НАУКА

како ? Ако се из таких правника буде рекруковао велики део нашег правничког подмлатка ; ако не растеретимо наш иравни факултет од тога баласта на најприроднији начин: — оснивањем медицинског Факултета са Фармацеутским и ветерпнарским курсом: онда ласпо може наступити време, гдећесе те„слабе робе правпичког сталежа" нампожити толико, да ће доиста доћи до научног пролетаријата — тим пре, што је баш правна' сгрука својом спремом везана за земл>у, где је своје науке свршила. Бојимо се, овамо, лекарског иролетаријата и зато нсИемо медицински факултет, а баги на тај начин стварамо згодне ирилике, како би се ласно могао развити други — можда још оиаснији. Онима, који и после оваких примера не верују, да се ФреквеицИја ноједипих Факултета — нарочито у малим земљама — и сама регулише, него се још једнако боје, да би наш будући медицински Факултет у брзо преплавио целу земљу лекарима, служиће за умирење, ако се увере, да се великој навали на један факултет може и вештачким средствима на иут стати. Фреквенцију медицинског Факултета може државна власт одре^бама регулисати, а право на лекарску службу п приватну праксу тако ограничити, да одговарају Фактичним потребама земље, и да не дају прилике нагомилавању и лекарском пролетаријату. Тим средствима служе се и друге државе, кад наступи несразмер између продукције и потребе у лекарском сталежу, па што не бисмо и ми? Њих има доста, али из читавог низа да — примера ради — споменем само неколико. а. Пре свега број слушалаца нашег будућег медицинског Факултета био би јамачно знатно мањи, кад бисмо нарочитом университском уредбом утврдили, да се у тај Факултет као редован ђак може уписати само онај абитуријенат гпмназије, који је и из грчког језика испит положио.') Ако би било потребе, могло би се то ограничење појачати и захтевом, да абитуријенти, који хоће Медицину да уче, из Јестаственице, Физике и Хемије морају као оцену имати најмање „врло добар". Већ та два, доиста строга, захтева одбила би од медицинског Факултета велики број обичних гимназијских абитуријената, а била би у исти мах и нека врста Филтра, кроз који би пролазили само они млади људи, који су већ за време гимназијског учења показали особиту вољу и нарочити дар за изучавање ириродних наука у оном правцу, како их Медицина треба, а уз то још и довољну сирему из класичких језика, с којима се медиципар сваки час срета, и без којих веома тешко напредује. ') Ово траже и аустријсви медициаски Факултети од наших абитуријената.

НАСТАВА

б. Да одбију велику павалу ученика, служе сс Факултети и друге стручне школе и огранпчавањем уписа својих слушалаца на неки известан сталан број (питегиз с1аит&). Од нрпјављених ученика одабере се само некиизвестан број, а други се одбију. Тај начин уобичајен је нарочпто по енглеским интернатима и колеџпма, али га има и у другим земљама, па и код пас (у Бојној Академији, у Учитељској Школи и т. д.). Њнме бисмо се могли згодно послужити и у случад, ако би било велике навале на наш будући медицински Факултет и нзгледа, да ће у брзо бити хиперпродукције у лекарима. Одредили бисмо тачно онај број лекара, који би таман одговарао државним, земаљскнм и ириватним потребама, па према њему онда и број слушалаца Медицине, који смемо примити. При примању могли бисмо првенство давати оним кандидатима, који би у сведоџби са испита зрелости показали најбоље оцене, или ону квалиФикацију, коју сам мало час споменуо. Ако би и то мало било, могли бисмо искати и неку врсту пријемна испита, као што се то тражи у Војној Академији. На тај начин одбили бисмо баш оне, који су мање спремни, па и то је веома велика добит за напредак самога Факултета. в. При избору Факултета играју и материјалне потребе одсудну улогу. Школарина и друге таксс важни су Фактори при решавању ђака за овај или онај Факултет, пазато ијесу згодни као средство, кад се покаже потреба, да се сузбије навала ђака. на један Факултет, а нарочито па медицински. Медицина је и онако струка, која највише трошка иште — а то ће јамачно бити и у Србији — па већ то је довољно, да многе од себе одбије. Ако бисмо поред тога на нашем медицинском Факултету школарину сразмерно још и повисили, ако би н. пр. ђаци медицинског Факултета поред обичне школарине за редовна предавања морали плаћати још и неке таксе за употребу лабораторијског и другог ирибора и за материјал при практичним радовима и курсевима — као што то махом плаћају и на страии, нарочито, ако се тиче приватних курсева: — онда би то већ били ванредни трошкови, с којима би гимназијски абитуријенти рачунали, кад би се решавали, хоће ли се уписати у медициаски Факултет, који иште толико жртава, или у који други, јеФТинији. Најпосле и таксе за докторску диилому и иромоцију могле би послужити као згодно средство у том истом правцу. — По себи се разуме, да би и код нас, као и у целом другом свету, добри а доиста еиромашни ученици, могли бити ослобођени од школарине и тих других дажбина, а то је и нраво. Њих јамачно не бп било