Просветни гласник

К 0 н ч

Е Ж И Ђ

725

вања на и за Физиолошке и биолошке демонстрадије и 11МГ О се одатле, ради проучавања биљака, може по где што да откиие или ишчупа, дочим све остадо у ботаиичкој башти мора да је за све ученике, као и за све остале посетиоце, само очима приступно. За биологију цвета интересантне биљке (анемоФилне, зоогамне, хетеростилне, једно и дводоме, итд.) су за сада но кратељима за систематски размештај као и биљке које имају особите израштаје или направе за расејавање нлодова и семенки, инсективоре, готованке (паразити), пузаве, бодљиве и т. д. Временом ће се оне у засебне групе издвојити као што ће се издвојити и мелези (хибриди) са својим родитељкама, негованке са својим пра,оцима, одступци (Фасцијације), пелорије, дупле или катмер итд. У засебним кратељима гајиће се лековите и отровне биљке које се у медицини употребљаваЈу. Тако исто и све економске биљке које ће се разместити по групама: жита; махунарке и друге биљке чије се семенке за храну употребљавају; поврће, а то су биљке чије се лишће, стабло или корен једе; пићне биљке за крмљење стоке ; уљевне биљке из којих се тиска уље; биљке за бојење; иредпвне (текстилне) биљке, и др. Неке од тих биљака и сада се гаје, само су по башти растурене и са осталим биљкама измешане. У „Јевремовцу" би ваљало нратити и иромену земљине температуре, која се мери парочитим термометрима стављеним у разној дубини испод земље (20—100 см.) а тако и атмосФерску температуру као главне чиниоце биљног растења. Ту би се могла вршити и сва метеоролошка и Фенолошка посматрања, којима се у интересу пољске привреде и свију њезиних грана велика пажња ноклања, а ботаничка башта врло је погодно место да се врше у њој и та иосматрања. Али то би се могло нредузети само онда пошто се подигне зграда у „Јевремовцу" и у њу прибере све што треба да је тамо. Врло је важно и питање о биљним записницама или етикетама. За сада су те записнице у облику танких а узаних дашчица, које се у башти израђују ; али оне се брзо услед кише истру, нокваре или иструле, те биљке често остану без икакве занисннце. Да не би тако и у будуће било ваља ће серешити за сталне етикете какве нмају и остали слични заводи. Еад се све то извршн и среди тада ће „ Јевремовац" бити духовно средиште свима радњама које се у Србији баве биљним светом, а од ботаничке баште створиће се место на коме ће н уче-

ници и учитељи, шумари и ратари, привредници и повртари, градинари и цвећари, моћи да нађу све оио гато им науку и практику расветљава. А ту ће и путници, странци из белога света, имати прилике да виде брижљиво гајену Флору краљевине Србије, српске земље и Балканског Полуострва. За сада је „Јевремовац" ограђен тарабом, која је као и кораћи (диреци) на много места трула, те је ограда да не би иала готово свуда из баште нодунрта. С тога ће се ускоро ова ограда морати постепено новом замењивати. Настаје питање: каква да буде нова ограда? Мислим да би требало сва ограда око ботаничке баште да буде што јача и сталнија, те би нредложио да се она подигне од опека, дакле да „Јевремовац" буде ограђен зидом. Са далматинске и тимочке улице добро би било да зид буде мали, снизак а поврх њега да се подигне гвоздена ограда — Филарете. Уз подизање те ограде ваљало би да и ошнтина изврши регулисање и калдрмисање далматинсле улице бар у дужини Ботаничке Баште. Регулисањем те улице од баште се одузима толико земљишта да би зид баштенски дошао уза саму стару кућу у којој сада станује градинар и послужитељи. Кућа би остала у дољи те би била нездрава за становање, јер би била мало осветљена и сунцу изложена. За „Јевремовац" је врло важно и преко погребно подизање зграде у којој би била: слушаоница, лабораторије за систематсКе и анатомско -ФИзиолошке радове, ботанички музеј, хербар, ботаничка бибдиотека. Уз довршавање припремних радова на земллппту ботаничке баште ваљало би већ приступити и подизању те зграде за ботанички завод, која треба да заврши управо да крунише завођење и подизање ботаничке баште „Јевремовца". А иошто се то изврши и у зграду прибере све што треба да је у багати, од тада ће се моћи не само очекивати већ и захтевати напреднији и разноврснији рад на пољу српске ботанике у „Јевремовцу" и ботаничком заводу Велике Школе. Иодизању те зграде ваљало би што пре приступити и с тога што је повац којим би се она подигла готово са свим осигуран. Још пре пуних девет година Народна Скупштина донела је решење које су и тадашњи краљевски намесници потврдили, и ја га овде исписујем : „Одобрава се министру Финанција, да може плац са зградом, на коме је сада ботаничка башта Велике Школе, који постоји на крају дунавске улице и граничи се: дунавским нољем, реком Дунавом и улицама, нутем јавне лицитације продати, тако, да истн може претходно у мање плацеве по-