Просветни гласник

726 к о в ч

дедити па онда продати, а новац отуд добијени употребити на подизање нове ботаничке баште „Јевремовца". Наш министар Финанција нека ово решење изврши. 1 ) 16. марта 1890. год. у Београду. Јов. Ристић с. р. К. С. Протић с. р. Ј. Белимарковић с. р. Министар правде Гл. ГершиК с. р. Министар Финанција Д-р Ш. Ђ. ВујиК с. р. Извршењу овога решења, продаји те ботаничке баште, могдо би се ускоро пристунити добивени новац употребити на нодизање зграде за ботанички завод у „Јевремовцу", којом би се садашња ботаничка башта и знатно подигда и унапредида. У доњем, североисточном деду баште, а у близини водомера, (18 на скици) ваљадо би да се подигне зграда за стан једног посдужитеља. Наспрам поменутог водомера могле би се подићи колске вратнице за довожење колима дрва, угља, ђубрета и другог материјала у ботаничку башту. На тој страни ваљадо би нодићи и зграду — шуиу за оставу и чување баштенског адата и за столарско-качарску радионицу, које су за сада смештене у кридима ведике стакларе ади су тамо на сметњи. У истој згради чувале би се преко лета и празне саксије када се из њих биљке поваде и у земљу расаде. Издања Први списак семења и биљака, које ио ботаничке - . . . , баште. СрбиЈИ дивље расту а коЈе Је наша башта нонудила у размену својим другама у туђини, печатанје одмах носле Панчићеве смрти, као посмрче му, иочетком 1888. године иод имеиом: „Вотаничка Вашта у Београду 1887. г." У томе сгшску забележене су све дотле познате србијске биљке, од којих је у башти гајено преко тисућу и по врста. А то је више од ноловине целокупне Флоре наше домовине. На крају списка а у додатку забележене су и све биљке из српских земаља и других покрајина Бадканског Подуострва, које су тада у башти гајене. Тим списком србијских и балканских бнљака ботаничка башта у Београду представида се својим евронским другама, са којима се од тог доба упознала и у размену биљака ступила. Од тада наша ботаничка градина размењује семење, ређе живе биљке са свима бољим и чувенијим заводима ове врсте у Европи па и нреко мора. ') Види: Срнске Новине од 20. марта 1890, год. број 63, 1'одина I,VII.

е х и и

У ирвом списку семења (1888. г.) биле су само србијске и биљке бадканске са поменутим бројем врста. У сниску од 1889. год. после иоплаве имало је тек нреко 500 врста. Доцније у „Јевремовцу" број гајених врста повећавао сс годишње са по 200 до 500, те је у списку од ове године било забележено иа 4500 врста из целога света заједно са светогорским семењем. Повећавање биљних врста вршено је највише из семења које је у замену добивено. Ређе или за науку или економију интересантне врсте умножаване су садницама и навртањем. Први списак био је систематски по племенима уређен. Доцнији као и последњи уређени су азбучним редом, по Веп1ћат-Ноокег-у, ради брже прегледности. Размоном са истоветним установама многе су биљке даље раснрострте, за њих је онет у замену добивено већина семена од биљака које се данас гаје у „Јевремовцу". Поједине ербијске специФичности слате су појединим монограФима ради иотиунијег проучавања и упоређења са сродним врстама у роду иди родовима у пдемепу (Оеш81а шб8апа Ре1г., бетретуит, и т.д.) Из „Јевремовца" су многе биљке, а нарочито шибље и дрвеће, издате појединим домаћим заводима ради засађивања, јер би им дуго бидо да и они те биљке као ботаничка башта из семена изводе. Само тако и могле су просторије тих завода да се још првих година иокрију и биљним зеленилом и разноврсним биљем. Доста је биљака издато: Дворској башти, Опсерваторији Вел. Шкоде, Војеној Академији, Вишој Женској Шкоди у Београду, гимназији у Врању, Крагујевцу и Шапцу ; општинској градини у Нишу, Бодници за душевне болести, основној шкоди у падилуди, Вишњици, ит.д. ит.д. Потребне биљке за наставу ботанике у београдским средњим школама давате су свима који су се за њих управи обраћади. Највише је биљака издато пређашњој II београдској а сада Вуковој гимназији и Вишој Женској Школи. Сем околине Београда прикупљане су живе биљке и семење за ботаничку башту и са разних крајева Србије, ради чега су иредузимате и некодике екскурзије у разним правцима. Из Босне, Херцеговине, Далмације, Старе Србије, Маћедоније и Бугарске потписати је прикупљао доста семења нриликом својих екскурсија по тим земљама. Поједине живе биљке нди семење из Србије прикупљади су и ботаничкој башти слали г.г. Никода Ранојевић, проФесор, из Шапца и Пирота; Спира Димитријевић ,-проФ., из Ниша; Ђура Илић,