Просветни гласник

»ВАЧЕВИЋ

УЧИТЕЉ У ПЕНЗИЈИ, УД1 Иок. Ковачевић јс р орЈовну'^школу и реалку, за а Ч--ДС у јед^ој прилици, не мог, осећање, аУ» и онемогући свој Године 1848. ступи у редове 6 За храброст св>1Ју буде награђе) бави пет година жао командант Босну. У Бељиш^ пробави годину д

ОАХРАЊЕН ЈУЧЕ, 2. ОВ. МЕС., у ИИГОТУ. у а 1821. год. у Јамини, у Срему. Свршио је" Бечу. По свршетку школовања врати се у -Тамину, гу на српско име, надовољи своје увређено српско шш, пређе у Србију и прими се учитељске службе. Јнићанииом и у боју на Сент-Михалу буде^ рааен. :шч чином. За тим у Мантови, у Л.омбардији, про«ад му се понуди иензија, он се захвали и пређе у л ло учитељ. За тим пређе у Србију, а пз Србије, понесен срнским родол.уб.&ем да види ирггОЈицу српске величине, оде у Прилеп. > Прилепу оуде учитељ једну годину,\ за тим/^зажшх да види Косово и дође у Приштину, где га 11риштевди задрже за учитеља. Под јЂбеа 1аб9. године отвори српску школу у Брању и остаде до пролећа 1870. године, када доведе на своје место свога нређ. ученика, Бићентија Димитријевића, свршеног богослова*- а он се вр<1 ,| . , и у Приштину. У Приштини је остао све до другога рата, а после сече у Цфиштини, 20. јануара 1878. године, нребеже у слобо^у Србију. У Србији, и то у Врању, буде неко време... практикант ! иа онда, 16. сентакора 1878. године, буде иостављен Џ учитеља у Пирот/. Године 1885. јула 31. буде тензионовад, и све до смрти живео је у Пироту. Пре три године разболи се од каиље, а н)е две годиие изгуби своју добру жену Марију, и од онда је мученички дане проводио Од одличија је итш оаден Св. Саве и медаљу Друштва Св. Саве ч Рад џрк. Ковачевнћа у ут. Србији је рад најсиремниј(,г и најодушевљенијег срискелионера^Г: т>е «'.° ва икола у Припгини била је угледна школа у Ст. Србији. Она беце универзитет — као шт0 би Ј е П( ®- Милојевић називао. У /&ој су се могли учита, осталих наука и\ј езип ' и : латински, талијански, иемачки и маџарски. Почевши оЧ илана школске зграде у Приштини и од прегледаоница, којг [ %списане по 'зидовима^У 4110 ™«^ па до мапа и ИЕ0Не ижодске ~ све Ј е т0 р-даотвор пок. Ковачевии>^ акав Ј е чаробан утисак чииила школа нриштевачка и №е походиоде њене! И сл '» 1е У »Путописнма- МилоЈевићевим и у делу I ћ ,С'АСрбији и Маћедонији" ободе" минђуше) краљице Симониде, двор краља Ми, штиш, И т. д. — све су то сним. и в Р е Д нога Ковачевића. . . , Иок. Ковачевић је радио ле ™°Р Н0 - Ј е Д ан СВ0 Ј Р а Д- који јс изна-ло-^ писани^ табака, морао је предати н'а 1'Р И У в Р еме . иокоља у Приштиии. сриско ^бориште, где се договарало, тешил0 * само *- ^гттппп 7са • тгтт 1Р. микки И./1И шлуј г ■ -г била он Је саветовао и храбрио у чувању народности српс ' т ења Је и деци својој

4 .И анце

фОЈ Љк. Ковачевнћ не беше требан учнад

.утина у Цри-

неколико стотина Његова кућа беше

, г чиштевачки учитељ. Н.е. 1де Ј е у . 1 гатеља • К0101 је цркви или ком с - СрбиЈи био попотребна но„оћ ЛАУшсао и^оТо ^ потребан : № ас - Р у

Он беше нешто више него одушевљен ^рбин. 101 а °ДУ шевл ^,

фемену када се само

давао имена: Србин, Србивој, Србислав — и ? то У Приштиии, а у шапатом смело помињати име српско. г ( , % Иа како је био скроман! Иикад се није . ," а "оје заслуге за Српство, нити Је допуштао да се о њима говори. Тако је н Р 1 Р у С п ОМ Али ће његово име живети у Ст. Србији, му.ену његових многобројпих ученика, живеће поред имена његова пријатеља Милоша *"*"^7хЛојевића. Добри мој учитељу! Иека оирости скрс иност твоја ..дноме од твојих ученика, што ево износи твоје име пред сриски свет, јер ги ти за Српство живео, за Српство се борио, Српством се одушевљавао. Иека опрости, што се усуђује да излије осећан.а своје синовљеве• захвалности нред сенп твојом, кличући: Лака ти сраска земља, вечан ти сао.мен у Сраству, велики Србиме! 3. дек. 1899. г. Београд. 3 _ р_ п _