Просветни гласник

КОВЧЕЖИЂ

743

I

ГАДОВАН КАНДИТг

24. септембра ове годиие преминуо је, у Великоме Градишту, Радован КандиК , надзорник народних шкода за округ ужичви. Пок. Радован рођен је у Ужицу 20. јануара 1864. године. У месту рођења свршио је четири разреда осиовне школе и четпри разреда гимназије; пети, шести и седмп разред гимназије свршио је у Београду, подоживши, 1884. годиие, и испит зредости. Цо том је ступно у Ведику Шкоду и свршио је природно-математички одсек, — све са одличним успехом. Одмах по свршеној Ведикој ГПколи, 26. августа 1888. ■ године, постављен је за предавача пожаревачке гимиазије; 1. јуна 1892. године, ио ноложеноме проФесорскоме испиту, достављен је за проФесора у истој школи. 19. септембра исте године премештен је у нишку гпмназију, из које је, 1. септембра 1894. године, враћен у пожаревачку гимназију. 1. септембра ове године постављен је за надзорпика народпих шкода за срезове голубачки, звишки, млавски и рамски, округа пожаревачкога, 11:1 је деветнаестога истог месеца премештен, по молбн, за надзорника народних школа у ужнчкоме округу. У Ужице није ни отишао. Тешка грудна болест, од које је патио последаих година, већ га је била са свим свалида у иостељу, те из ове није више ни устао. Кандић је био ваљап п вредан шволски радник. Груиа, на којој ,је највише радио, била је психологија, логика, педагогија и методика. Из ове групе је и ироФесорски исиит положио, показавши на нспиту одличан успех. Коликосу муздрављеп школскн послови доиушталн ирнвређивао је просветноме напретку пашем и пером, обрађујући поједина питања из области своје групе. И Наставник и Учитељ бројили су га у своје одличне сарадиике. 1896. године засебно је штампао радњу своју Хианотизам и њсгова најновија наука. Кандић је преминуо у иајбољим годипама. У њему су деца његова изгубила доброга оца, а школа ваљанога радника. Вечан му спомен и лака му земља!

ЧИТАОЦИМА У име Бога .ДЈросветни Гласник" овом свеском навршује двадесет година свога \шстанка и живота. Ово је већ по себи неосиоран доказ, да је овакав један дисг био нотребан највишој шкреби нросветној и нашим читаоцима. „Просветни Гласник" ночео је излазити 1880. године, које је године установљен и Гдавни Просветни Савет, обоје иницијативом тадањега министра просвете и црквених иослова г. Стојана БошковиЋа, Ирва свеска изишла је 16. маја нод уредништвом двојице уредника: г.г. (Јгевана Д. ПоиовиЛа и 1)г-а Николе Ј. ПегровиКа, а у Формату, који је био нешто мало мањи од данашњега, и са по две свеске месечно. Тако је већ те прве године изиптло 16 свезака. Следеће три године, 1881., 1882. и 1883. уређивао га је г. Ст. Д. Иоповић сам. За тим је наредбом заступника министра просвете г. Т>. Пантелића од 31. декембра исте године ПБр. 13.801 обустављено издавање овога листа, али га је други заступник министра просвете г. Дим. Маринковић наредбом својом од 30. јуда 1884. ПБр. 6465 понова покренуо. Уређивање је опет било поверено г. Ст. Д. Поновићу, који је уредио четири свеске, а за тим је постао уредником г. ЈИивојнн II. СимиИ.