Просветни гласник

12

ПРОСВЕТНП ГЛАСНИК

њујс и не утврђујо. А ако се оно поборави, онда се мадо користи има и од деде основне наставе. Зато се у свих образованијих народа водн озбиљно старање о томе, како да се не само очува оно што основна шкода да, него и ирошири, с нарочитом применом на живот. С тога сам и ја апеловао на све горае просветне чиниоце, да они у своме округу пораде на отварању нродужних, недељних и празничних, дневних [1.111 вечерњих школа. II ресудтати су би.1и веома раз.шчнн. Докл.е у неким окрузнма није било школе, где нпје барем учињен покушај с отварањем ових школа, дотле је у понеком округу ово учињено једва на 3—4 места. Овака неједнакост не може се правдати различнпм потребама, јер су ове шкоде свуда подједнако потребне, већ једино јачнм маром н већом и мањом заузимљивошћу дотичних органа. Па пошто су сада јесењи радови посвршаванн н настадо је време, када и градска и сеоска омдадина, која је свршида основну шко.гу, а ни.је отишла ни у средње ни у грађанске шкоде, може и треба у интересу своме да продужи своје образовање и спрему за живот, то сам се оддучио, да Вам опет скренем пажњу на ову ствар и важност њену и дам нека упута о њој. Запазио сам, да су продужне шкоде у прошдој години најбоље напредоваде онде, где је н оиштина марида вшне за њих и чинида нужну помоЛ и где је нохођење на основу чдана 35. оглашено за обавезно. С тога надзорници ваља да мотре где су таке погодбе и где, према броју оиих, који су свршиди IV разред, треба отворити продужну шкоду, па да ме одмах известе, те да на основу истога чдана огдасим похођење њено за обавезно; а код општина да настану, да ове пруже потребну помоћ за издржавање њихово. Друга је погодба бида: где су радници у њој бидн бољи и где је иастава бида свесрднија и ирактичнија. С тога ја ни ове године нећу прописивати нарочите програме, који бп биди као шабдоне, за све подједнаки, већ остављам да то учине шкодски одбори сами, према месним ириликама и иотребама а у договору са својим надзорницима, н да ми их шаљу на одобрење. Надзорницима пак препоручујем, да за иредавање у продужним шкодама бирају најбоље снаге наставничке. А где би се основаде свакодневне вечерње шкоде, те би био потребан нарочити наставник, ту се може он и поставити, тако, да његову дужност у редовној школи врши засгупник иди заступница, која му се има ноставити, бидо. ,да она прима пдату из његове пдате, а он награду за рад у продужној шкоди, било да она за време рада ирима пдату за себе. Ја сам и за ову шкодску годину ставио у буџет потребну суму за ово, адн бих жедео, да државна номоћ за рад у овпм шкодама дође на крају шкодске годнне, у облпку награда, према показаноме успеху, као што сам н ове године урадио; а ако и месни нди, још боље, окружии шкодски одбор учини штогод за ово, онда ће то само потпомоћи п опстанак н развијање овпх корисних установа у нас. Што се тиче времена, када ће се држатн предавања у продужним шкодама, у томе је бидо највеће разноврсности. Ја и у томе видим прилагођавање меснпм приликама. С тога то не жеднм ни у овој години да мењам, већ осгављам и даље одрешене руке шкодским одборима, да ово удешавају онако, како је према месним придикама најзгодније. Нема сумње, да што је више часова, то се п на већи успех може рачунати, под погодбом, да је настава на своме месту. Зато н надзорници и шкодскн