Просветни гласник

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

9

Свима надзорницима народннх нгкола (Спроводно писмо ув нове наставне пданове и програме ва. народне школе) Давно се осећала потреба. да се програми за основне шкоде нзмене, скрате и по потреби допуне. У овоме дошао је и нови закон о народним школама, којп је п неке нове предмете увео, а од досадашњнх некима ироширио а некима сузио значај и обим. Новим законом уведене су, место пређашњих вишпх основннх школа, још и грађанске и девојачке школе, којима је дат сасвим засебан и практинији правац. Поред овога у састав народнпх школа дошла су и забавишта, која се имају отварати онамо, где држава за потребно нађе. Отуда је настала потреба: да се, на основн стеченога искуства а према различноме задатку ових школа, израде сасвим нови наставни иланови и ирограми за све ове врсте народних школа. С тога сам се писмом својим од 1. марта о. г. ПБр. 2297 обратио Главном Просветном Савету и нозвао га, да ове планове и програме изради. Савет је свршио свој посао и послао ми израђене програме, које сам ја с веома незнатним изменама усвојио. Под •]. шиљу Вам се два примерка овпх пових планова и програма за народне школе, за Вашу личну иотребу и иодручпу Вам канцедарију, и иреиоручује, да наредите свима управитељима и наставницима поверенога Вам округа да ове програме набаве и по н>има се управљају. Спроводећи Вам ове нове програме ја желим, да Вам скренем пажњу на неке ствари, које стоје у вези с љима и до којих много стојн да од овнх нових наставних планова и програма, од ових свих школа народнпх, од наставе у њима, буде оне користи, коју Отаџбина наша очекује од њих. Наставни су програми само главно обележје, нацрт или иреглед онога што има да се пређе из којега предмета и у којем разреду. Тај нацрт може бити шири и детаљнији, или, краћи и збијенији. Отуда се може говорити о ширим и краћим наставним ирограмима. Онширност и краткоћа њихова пак никад не треба да утичу на квалитет саме наставе. П најопширнији програми могу се прелазити тако површно, да деци остане само бледа слика онога што се ирешло. Најкраћи пак могу се толико проширити у појединим лекцијама и деловима, да се до краја године и не сврше. Права је мера у самога наставника, а према нриликама, у којима се буде находила школа. Цела је истина, да је боље прећп мање, а то утврдити боље. Има ствари важнијих, код којих се треба задржати дуже, и мање важних које треба прелазити краће. Ово програм не може да обележи. Ово је носао наставников. У овоме треба да одлучује он, и у томе се и огледа његова снрема. Да би пак наставници могли боље у овоме да се нађу и одлучују, прзпоручите им, да увек у иочетку године граде нацрт свих предавања у годпни илн тако звани илан лекција. Ту треба да срачунају колико ■радних дана имају у години, оставивши увек последња два месеца (мај ц јун) на понављање као и на евентуалне расиусте и одморе. У тим данима впдеће се колико има седмица, а, према овоме, колико ће којн иредмет добити часова. Према овоме сада наставна грађа има се иоделити на часове. Сада ће наставници лако увидети колико им се ваља задржаватн код појединих нредмета и у којој пм опширности ваља нрелазитп поједине партије. При овоме ваља непрестано имати на уму, да је сва настава у народним школама основна и да се ннгде и нп у чем не сме ићи у детаље а још мање у споредностп п странпутице. А начело очи-